Miloš Janković: Optužni predlog TOK-a protiv Selakovića je bačena rukavica predsedniku Republike

Komentarišući to što je TOK podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v.d.direktora Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića, a u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“, navodi da je u pitanju akt kojim je TOK „bacio rukavicu“ Aleksandru Vučiću.

„Zakonik o krivičnom postupku za ovakve slučajeve predviđa da se ne podnosi optužnica, već optužni predlog. Međutim, taj akt TOK-a je očigledno jedna bačena rukavica predsedniku Republike, koji je najavio da će osloboditi od krivičnog gonjenja osobe u ovom najavljenom postupku“, navodi.

Govoreći o najavljenom predsednikovom pomilovanju, svih onih koji su obuhvaćeni u predmetu „Generalštab“, kaže:

„Postoji Zakon o pomilovanju koji dozvoljava predsedniku i da, po svojoj oceni, oslobodi od krivičnog gonjenja određena lica za koja on smatra da treba. Međutim, ta diskreciona ocena nije potpuno data na slobodu onom ko odlučuje o tome. Postoje stavovi Venecijanske komisije gde je naglasak na tome da to pravo na pomilovanje ne treba činiti u situacijama koje ne predstavljaju čist akt milosrđa, akt jednog dobročinstva, humanog odnosa ili srodne neke radnje, i da to pravo na pomilovanje ne treba da se zloupotrebljava time što će se davati pomilovanje licima koje su u određenoj vezi sa onim koji zaista ima zakonsko, ustavno pravo na pomilovanje“.

Postavlja se pitanje, dakle, da li su osobe kojima se pomilovanje najavljuje u interesnoj vezi sa osobom koja najavljuje pomilovanje.

„Sad je to bačena rukavica predsedniku koji je najavio da će pomilovati od krivičnog gonjenja određena lica i ukoliko bi to uradio, predsednik će zaista doći u jednu situaciju da će postupiti na način koji može biti predmet kritike određenih međunarodnih organizacija, ne samo domaćih, da je on zloupotrebio svoje pravo na diskrecionu odluku“, objašanjava.

Kako navodi, pomilovanje Selakovića, ili njegovo pozivanje na imunitet, dovešće u pitanje njegovu umešanost u ceo ovaj slučaj.

Ono što je problem u pravnom sistemu Republike Srbije je što ne postoji bilo kakva odgovornost nosilaca vlasti za svoje odluke. I naši narodni poslanici su privilegovani da mogu i da donesu odluku da se zemlja okreće u suprotnom smeru, da je ravna ploča – prošli bi bez ikakve odgovornosti. Da ne govorimo što ne postoji ni odgovornost za javno izgovorenu reč“, dodaje.

Nakon podizanja optužnog predloga, kaže, trebalo bi da se i visoki državni funkcioneri ponašaju kao i svi ostali građani i da pravosudni organi prema njima imaju odnos identičan kao prema svima ostalima.

„Prva stvar je da kada nadležni organi pozovu, da li je to policija, tužilaštvo, sud, da se građanin odazove. To je njegova zakonska dužnost. A mi smo imali ovde situaciju da jedan ministar daje poruku – neću otići u tužilaštvo jer imam trenutno važnija posla. Postavlja se postavlja pitanje da li ja mogu kao građanin da kažem da im važnija posla. Poslednji sam čovek koji bi se zalagao za to da se tužilaštvo proglasi organom koji je do sad, ne idealno, nego i dobro radio. Tužilaštvo nije dobro do sada radilo. To je naš problem. Međutim, poražavajuće je da se sad u određenoj situaciji kad to odgovara donosiocima vlasti, koristi takvo etiketiranje pravosuđa jer to sad predstavlja dodatno urušavanje tužilačkog sistema u Srbiji, što ima poražavajuće dejstvo na odnos građana prema tužilaštvu u budućem postupanju“, objašnajava.

Što se tiče daljeg postupka, ističe, sada postoji određena procedura i prelazi u nadležnost suda.

„To je skraćeni postupak, dosta brži. Sud bi bio dužan da donese odluku na bazi činjenica koje su utvrđene u toku postupka. Ono što se može desiti, što je već slučaj, a to je opstrukcija saradnje nadležnih organa sa pravosuđem“, navodi.