Mada je pobednička CDU-CSU koalicija nastavila da emituje prijateljske signale prema oba moguća koaliciona partnera u budućoj nemačkoj vladi – i prema Socijaldemokratskoj partiji i prema Zelenima – analitičari u Nemačkoj očekuju da će konture koalicionog sporazuma između stranaka Angele Merkel (CDU) i Horsta Zeehofera (CSU) i socijaldemokrata Zigmara Gabrijela biti poznate danas. Time će pregovori iz sondažnih preći u višu, reklo bi se, završnu fazu.
Od 1980. do danas najduže je formiranje nemačke vlade trajalo 2005. godine – 65 dana, i tada se radilo o velikoj crno-crvenoj koaliciji, a najkraće 1983. godine – 24 dana.
Jedina istinski sporna tema između Unije i socijaldemokrata ostala je obavezna opšta minimalna plata. Generalna sekretarka SPD Andrea Nales, inače vođa leve grupacije u partiji, nije se umorila od ponavljanja da je zakonom obavezna opšta minimalna plata od 8,5 evra njihov uslov nad uslovima jer „ništa drugo ne bi prihvatili naši članovi“. Da podsetimo, SPD je ranije odlučio da eventualni koalicioni dogovor sa Unijom iznese na glasanje celom svom članstvu od oko 450 000 ljudi.
Unija je spremna da u ovoj stvari učini ustupke, uostalom i njeni su se predstavnici u predizbornoj kampanji hvalili brojem branši u kojima je minimalna plata uvedena za mandata poslednje nemačke vlade na čelu sa Angelom Merkel. Ipak, Unija nastoji da u pregovore oko visine minimalne plate koja bi bila uneta u zakon uključi sindikate i poslodavce. U pregovorima se, naime, zahteva da se oko visine te plate koja bi važila za celu Nemačku najpre dogovore predstavnici sindikata i udruženja poslodavaca jer bi političko nametanje visine te plate, po preovlađujućem mišljenju u Uniji, značilo potkopavanje tarifne autonomije sindikata i poslodavaca.
Veliki su izgledi, pišu nemački mediji, da socijaldemokrate izdejstvuju ograničenja dužine rada na privremenim i povremenim poslovima, dakle, da koriguju ranije široko liberalizovano tržište rada, a da zauzvrat odustanu od zahteva da se evropska dužnička kriza rešava emitovanjem evrobondova, dakle, njenom većom socijalizacijom.
Nemačka se, kako je tokom ovih pregovora definitivno isplivalo, sprema na reformu svog federalizma, a zato joj je potrebna apsolutna većina i u Bundesratu, dakle, i podrška pokrajina u kojima su na vlasti socijaldemokrate. To je jedan od važnih razloga, kako je nedeljniku Špigl objasnio Rajner Hazelof (CDU), premijer pokrajine Zaksen Anhalt, što Unija želi da u narednom mandatu ima i SPD u vladinom brodu. Radi se pre svega o reformi finansiranja pokrajina kojom se, zbog nezadovoljstva pre svega bogate Bavarske, bavio i nemački Ustavni sud, a povodom zakona o uklanjanju finansijskih razlika među nemačkim pokrajinama čija važnost ionako uskoro ističe.
Zeleni nisu sasvim odbačeni kao mogući koalicioni partner, ali ta je stranka vrlo ozbiljno shvatila svoje loše izborne rezultate, a čak se ni njeni lideri ne ustežu da izjave da, pre nego što obavi svoju unutrašnju stabilizaciju, ne bi bila baš pogodan partner u vladi, čiji je prvi cilj da bude stabilna.
Demografski zaokret
Još jedna, za zemlje van Nemačke, a naročito za zemlje van EU, neobična tema zaokuplja pažnju pregovarača – naknada na koju stiču pravo roditelji koji nisu za svoju decu dobili mesto u državnim vrtićima i jaslicama. Socijaldemokratska partija traži da se ova nadoknada ukine, a novac usmeri u izgradnju novih državnih vrtića. Sudeći prema sondažnim pregovorima, posle energetskog, Nemačka se sprema za demografski zaokret.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
