Grčka ima samo jedan dan da objasni upotrebu složenih finansijskih poslova koje je iskoristila da maskira javni dug. Vlasti u Atini imaju samo mesec dana da dokažu da njeni oštri budžetski rezovi idu dovoljno daleko da zadovolje tržišta i vlade EU, koje se ustežu od spasavanja Atine ako ne bude mogla da plati svoje račune.
Nevolje Grčke su bacile u krizu 16 država EU koje koriste evro jer je Atina prekršila pravila o dugu i deficitu, ugrađena u temelje Evropske monetarne unije. Istovremeno rastu strahovanja da grčki problemi mogu da budu čak i veći, pošto se pokazalo da se ne može verovati njenim zvaničnim javnim finansijskim izveštajima. Vodeći ekonomski zvaničnik EU Oli Ren traži od grčke vlade da do sutra odgovori na pitanja kako je koristila valutne razmene i kako su ti poslovi uticali na dug i veličinu deficita.
Ministri finansija Evropske unije takođe su postavili Grčkoj rok – do 16. marta, da pokaže da velikim smanjenjima potrošnje može da svede svoj deficit sa rekordne visine u EU, od 12,7 odsto godišnjeg privrednog učinka, na 8,6 procenata do kraja 2010. Ministri kažu da je to neophodno da bi se „uklonio rizik od ugrožavanja pravilnog rada ekonomske i monetarne unije.“ Države ervozone koje su nagovestile da će finansijski spasavati Grčku ako bude trebalo, kažu da će tražiti novo smanjenje rashoda, veći porez na dodatu vrednost i gorivo, i nov porez na luksuznu robu, uključujući automobile, ako Grčka ne bude mogla da smanji deficit kao što je obećala. Grčka ima mesec dana da pokaže da može da ostvari uštede od zavedenog zamrzavanja plata u javnom sektoru, kresanja bonusa i stipendija i obećanja da će reformisati penzijski sistem i zdravstvenu zaštitu.
Vlada je suočena sa protivljenjem kod kuće. Grčki carinici su od prekjuče u trodnevnom štrajku koji će pogoditi uvoz i izvoz. Ali, ministar finansija Jorgos Papakonstantinu tvrdi da je već ispred roka u poslu smanjivanja budžetskih troškova i da su državne finansije iskazale mali višak prošlog meseca zahvaljujući oporezivanju velikih kompanija. „Reč je o poverenju u zemlju,“ rekao je on. „Grčki budžet za januar, na osnovu prethodnih brojki, stoji sasvim dobro. Zapravo, imamo višak.“ Grčka kaže da ne traži finansijsku pomoć i da joj neće biti potrebna. Međutim, suočena je sa krizom poverenja od kako je 1. februara Ministarstvo finansija izvestilo o „značajnim revizijama duga“ u statistikama za 2009. zbog valutnih zamena, dugovanja snabdevačima i zajmovima za koje garantuje država, a mogu se pokazati kao nenaplativi.
Evropska unija može da izvede Grčku na sud, pod pretnjom svakodnevnih novčanih kazni, da je primora da promeni svoje statističke metode. Atini je već zaprećeno sudom jer nije dala tačne brojke o prošlogodišnjim finansijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
