Ministarstvo prostora o seči stabala na Ušću, za Danas: Zelena fasada je alibi za čišćenje terena za EXPO 2027

Aktivisti upozoravaju da se iza zelene fasade krije ekološki štetan projekat i primer netransparentnog odlučivanja, dok vlasti insistiraju da će većina stabala biti presađena, a nova posađena.

– Saopštenje Ministarstva finansija je školski primer greenwashing-a — pokušaja da se ekološki štetan projekat predstavi kao “zeleni” i “održiv”, iako ima brojne negativne posledice po životnu sredinu i javni interes – ukazuje za Danas Olga Andrić, arhitektica kolektiva Ministarstvo prostora.

Prema njenim rečima, predstaviti izgradnju akvarijuma i muzeja — objekata koji zauzimaju više hektara površine – kao „zeleni projekat“ je paradoksalno.

– Nijedna količina „krovnih bašti“ i „zelenih fasada“ ne može nadomestiti gubitak zdravih, odraslih stabala. Kada se govori o „ukupnom broju stabala u parku“, pokušava se relativizovati gubitak konkretnih stabala na određenoj lokaciji. Ključno pitanje nije koliko stabala ima na 88 hektara parka, već zašto se tendenciozno uništava zdrav zeleni prostor – ukazuje Andrić.

Arhitektica napominje i to da je Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije javno ukazalo na to da presađivanje odraslih parkovskih stabala u Srbiji nije standardna praksa.

– Naprotiv, radi se o izuzetno retkoj meri, pre svega zbog visokih troškova, tehničke složenosti i vrlo niske stope uspešnosti. Presađivanje se u ovakvim slučajevima često koristi samo formalno, kao izgovor za seču — da bi se ispunila zakonska procedura, iako realna namera da drveće preživi najčešće ne postoji. U praksi, presađivanje je zapravo često samo alibi za čišćenje terena radi izgradnje – naglašava Andrić.

Devastacija jednog od najvrednijih javnih prostora na Novom Beogradu

Upitana za ekološke i društvene posledice seče stabala u Parku prijateljstva kao i razlog zbog kog se Ministarstvo prostora protivi ovom činu, sagovornica napominje kako je seča neprimerena iz više razloga, ali pre svega jer se dešava u trenutku kada Beograd ima svega devet odsto zelenih površina, što je daleko ispod minimuma potrebnog za zdrav život u urbanim sredinama.

Sagovornica napominje da zelene površine igraju ključnu ulogu u podizanju otpornosti grada na klimatske promene – one regulišu temperaturu, doprinose očuvanju biodiverziteta, zaštiti vodnih resursa, otpornosti na poplave.

– Ovde se radi o devastaciji jednog od najvrednijih javnih prostora na Novom Beogradu, planski podignutom i uređenom parku, pod izgovorom priprema za EXPO 2027. Umesto očuvanja i unapređenja parka, planirana je seča stotina stabala za izgradnju akvarijuma, Prirodnjačkog muzeja, jarbola, balona i drugih besmislenih sadržaja koji nisu prioriteti stanovnika ovog grada, a sve u službi ove tromesečne manifestacije. Ovaj slučaj predstavlja školski primer načina na koji se mega-manifestacije, poput EXPO-a, koriste da bi se opravdalo netransparentno odlučivanje, pravna izuzeća i kratkoročni, skupi projekti sa vrlo ograničenim dugoročnim benefitom za širu javnost. Posledice su višestruke – napominje Andrić i upozorava da se Beograd već suočava sa toplotnim ostrvima, zvučnim zagađenjem i lošim kvalitetom vazduha, što su problemi koji direktno utiču na zdravlje stanovnika.

Prema njenim rečima, samo Park prijateljstva obuhvata blizu 90 hektara vrednog gradskog zelenila, a niz neprimerenih sadržaja predviđenih pobedničkim konkursnim rešenjem – na osnovu kog je izrađen sporni urbanistički projekat – podrazumeva direktnu degradaciju ovih javnih površina u komercijalne svrhe.

Međutim, „rekonstrukcija” Parka prijateljstva je samo deo šire devastacije Novog Beograda, upozorava sagovornica i pojašnjava da se izmenama i dopunama PPPPN-a za Beograd na vodi, obuhvat širi i na levu obalu Save, odnosno na novobeogradsko priobalje, između Mosta na Adi i Gazele.

Ta celina predstavlja tipičnu „braunfild“ lokaciju („smeće“ lokacija, zemljište koje je ranije izgrađeno i korišćeno da bi usled ekonomskih ili drugih razloga bilo zapušteno, prim.prev) na kojoj se trenutno odvijaju privredne aktivnosti poput šljunkara, betonskih baza i sličnih sadržaja.

– Ovo je jako vredna lokacija, sa dosta potencijala za uređenje u zelenu površinu i kej, baš kao što predlažu i samoorganizovane komšijske grupe aktivne na prostoru Savskih blokova. Ipak, gradska uprava i obrađivači plana misle da bi bilo najbolje u potpunosti privatizovati ovo zemljište i na tom mestu podići još jedan stambeno-poslovni kompleks, potpuno ignorišući činjenicu da se ceo taj prostor nalazi u II (užoj) zoni sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta – naglašava sagovornica.

Urbanistički i arhitektonski EXPO je loš potez po Srbiju

– Ovakvi potezi nas dugoročno udaljavaju od svake ideje održivosti, pravednog urbanog razvoja i gradova koji odgovaraju na realne potrebe svojih stanovnika. Umesto da gradimo grad po meri ljudi, grad se pretvara u kulisu za političke spektakle, pranje javnog novca i besmislene investitorske projekte. Vredni javni prostori se brišu da bi se na njihovom mestu podigle privremene atrakcije bez ikakve funkcionalne vrednosti za zajednicu, pri čemu se mišljenje ljudi koji ovaj prostor naseljavaju i koriste, u potpunosti nipodaštava i ignoriše – ističe Andrić i dodaje:

– Nažalost, praksa urbanističkog planiranja koja konstantno prioritizuje komercijalni u odnosu na javni interes, postala je ustaljeni model urbanističkog i prostornog razvoja u Srbiji. Procedura po kojoj se EXPO planira i sprovodi predstavlja ilustrativan primer ovakvih prostornih politika – procesa u kome se zakoni zaobilaze, javnost sistematski isključuje, a odluke donose iza zatvorenih vrata, uz devastaciju javnih prostora i prirodnih resursa zarad interesa privilegovane elite – ukazuje sagovornica.

Ne postoje transparentni podaci o troškovima, procene u desetinama milijardi evra

Upitana koliko sve to košta, Andrić kaže da ne postoje transparentni podaci o ukupnim troškovima projekta EXPO i njegovim pratećim sadržajima, a kamoli o seči stabala u Parku prijateljstva.

Ono što znamo, kaže ona, jeste da se procene kreću u desetinama milijardi evra javnog novca koji će otići na projekte upitne svrhe, dok će se ekološki trošak ovih zahvata meriti trajno izmenjenim mikroklimatskim uslovima, pogoršanjem kvaliteta vode i zemljišta, kao i gubitkom prirodne zaštite od vremenskih nepogoda.

– Posebno zabrinjava što se sve ovo dešava u trenutku kada je klima iz godine u godinu sve ekstremnija, a potrebe za promišljenim, održivim i otpornim urbanističkim rešenjima veće nego ikada. Uz sve to, sprovođenje ovakvih prostornih politika generiše i ozbiljne društvene troškove – rasprodaju i uništavanje zajedničkih resursa, sužavanje prostora za okupljanje, druženje i razmenu, kao i produbljivanje društvenih nejednakosti – nabraja Andrić.

Ono što najviše zabrinjava, kaže ona, jeste potpuno zaobilaženje čak i minimalnih demokratskih procedura u planiranju prostora.

– U konkretnom slučaju Parka prijateljstva, javna prezentacija urbanističkog projekta trajala je svega sedam dana, što je apsolutno nedovoljno za kvalitetno uključivanje građana i stručne javnosti. Nakon toga, projekat je ekspresno usvojen, uprkos brojnim primedbama i kritikama koje su dostavljene. Posebno je zabrinjavajuće i što je uslove za uređenje parka izdalo nedavno osnovano, fiktivno preduzeće „Beogradski park“, koje je otvoreno odbilo da uvaži vrednost ovog javnog prostora, tako što je zvanično navelo da „nema specifične uslove“ za izradu projekta, čime su ostavljene odvezane ruke da se sa ovim prostorom postupa bez ikakvih ograničenja i mera zaštite – ističe Andrić i dodaje da je sve ovo, na kraju, pozdravljeno i odobreno od strane Komisije za planove Skupštine grada Beograda, na čijem čelu se nalazi glavni gradski urbanista.

Naime, Komisija je uprkos očiglednim manjkavostima celokupnog postupka i suštinskoj degradaciji javnog interesa, ocenila proceduru kao zakonitu i projektno rešenje kao potpuno legitimno, te ga usvojila, ne obazirući se na primedbe javnosti.

– Ovde nije reč samo o ignorisanju mišljenja građana, već o sve prisutnijim mehanizmima sistematskog isključivanja javnosti iz procesa odlučivanja, pa i institucionalzaciji ovih mehanizama – ističe Andrić i naglašava da se poslednjih meseci sprovode čak i izmene zakonskog okvira, sa ciljem da se dodatno suži prostor za učešće javnosti.

Borba Ministarstva prostora protiv seče i saradnja sa zborovima

– Ministarstvo prostora će nastaviti da prikuplja i sistematizuje informacije o najavljenoj seči stabala i kao što to inače radi, da ih deli sa javnošću i građanima – ukazuje Andrić. Inače, oni su prethodnih meseci ostvarili bliske saradnje sa zborovima širom grada, a posebno na Novom Beogradu i Zemunu, odnosno zborovima koji su pokrenuli akcije u cilju zaštite Parka prijateljstva.

– U trenutku masovnog samoorganizovanja, vođenog principima direktne demokratije, smatramo da naše delovanje treba da bude usmereno na pružanje podrške lokalnim samoorganizovanim inicijativama i zborovima građana, svim resursima koje imamo na raspolaganju – ističe Olga Andrić i dodaje da Ministarstvo prostora kontinuirano radi na povezivanju sa srodnim organizacijama i strukovnim udruženjima kako bi osigurali širi pregled situacije i sveobuhvatniju razmenu znanja i informacija.