Foto: Z. S. M.Uveravao je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković da ne postoji „julska lista“ za smenu direktora kada je „sezonu lova“ na neposlušne rukovodice obrazovnih ustanova otvorena razrešenjem direktorke beogradske OŠ “Banović Strahinja” Tatjane Vasović Novosel. Kolektiv te osmoletke u julu je upozoravao da se sprema i „avgustovska lista“, za koju se poslednjih dana potvrdilo da je itekako skrojena u Ministarstvu prosvete.
Sa čelne pozicije u međuvremenu su smenjeni direktorka OŠ „Ivo Andrić“ Dragana Dejanović Kovačević, direktorka Muzičke škole „Jospi Slavenski“ Tijana Kovačević, direktorka Gimnazije u Požarevcu Danijela Žukovski, direktorka niške gimnazije „Stevan Sremac“ Vera Dujaković, direktor OŠ „Aca Milosavljević“ u Rušnju Slavko Bogavac, direktor OŠ „Pavle Savić“ Milan Kritić u Mirijevu…
Zbog Kristićeve smene škola „Pavle Savić“ je, prema tvrdnjama ministra, jedina u Srbiji u kojoj nije bilo nastave prvog dana nove školske godine. Tamo su protestovali nastavnici, učenici i đački roditelji u znak podrške sada već bivšem direktoru koji je, prema navodima roditelja, razrešen dužnosti iz proceudralnih razloga.
„Sve što sam radio ovih sedam godina, vi procenite. A, ako je čoveku neka statisfakcija, potvrda rada, onda je to ono što sam doživeo u petak od mog kolektiva i ovo danas“, rekao je Krstić okupljenim.
Ministar prosvete tvrdi da su razrešenja pojedinih direktora osnovnih i srednjih škola u proteklom periodu „strašno ispolitizovana“.
„Ne radi se ni o kakvim represivnim merama. Od 1.680 srednjih i osnovnih škola u Srbiji, svega u 1,3 odsto, dakle u 25 škola, došlo je do razrešenja. Svako razrešenje bilo je bazirano na odgovarajućim izveštajima prosvetne inspekcije i zasnovano na vrlo jasnim uočenjima i nepravilnostima u obavljanju službe upravitelja škola. Što se tiče direktora, 75 njih je iz različitih razloga podnelo ostavke u prethodnom periodu – dakle, od dva do tri odsto. To je realnost“, kazao je Stanković za RTS.
Razrešenju direktora prethodili su vanredni inspekcijski pregledi koji su, po svoj prilici, bili usmereni samo na određene škole, a uočeni propusti su poslužili su kao opravdanja za smene nepodobnih direktora.
Indikativno je da su razrešeni samo određeni direktori zbog toga što su njihovi kolektivi u nekom trenutku obustavili rad ili su bili u štrajku, a takav scenario je zaobiđen u nekim drugim školama, u kojima su obustave trajale i duže.
Tipičan primer je mala škola „Aca Milosavljević“ u Rušnju čijeg je doskorašnjeg direktora Slavka Bogavca lokalna vlast imala „na nišanu“ i pre nego što su počeli protesti prosvetnih radnika.
– Prosvetna inspektorka je bila od 8. do 26. avgusta, ali ne konstatno u školi. Sekretar škole je 12 sati fotokopirao dokumentaciju da bismo priložili šta je sve tražila. Imamo 42 zaposlena, tražila je dosijee za sve. I onda pronađe neki papir…recimo, kod koleginice koja kod nas radi od 1995. neki ugovor nije prilagođen zakonu. Ne kažem da za neke stvari nema osnova, ali su bukvalno tražili „dlaku u jajetu“. Kao što je koleginica iz niške gimanzije smenjena zbog neunošenja u es-dnevnik podataka o roditeljskom sastanku. To su nebuloze i inače, a kamoli u ovoj državi gde se ne poštuju zakoni – kaže Bogavac za Danas.
Ni to što je škola kojom je rukovodio 11 godina dobila najvišu ocenu (četvorku) na eksternoj evaluciji nije spasilo našeg sagovornika od smene. Dan pre razrešenja potpisao je 17 ugovora kolegama koji rade na određeno vreme čime ih je zaštitio od otkaza do 31. avgusta 2026. godine.
Pritisci su, kaže, počeli kada u decembru nastavnici nisu zaključili ocene učenicima zbog naglog prekida polugodišta.
– Tada je zvao predsednik opštine i član veća za obrazovanje, ali sam ja to u startu stopirao. Kolektiv se tajnim glasanjem izjašnjavao o tri opcije: da čas traje 45 minuta, o obustavi rada i zakonskom štrajku. Dogovorili smo se da se poštuje odluka većine i da to važi za sve. Samo jedna koleginica je radila 45 minuta, svi ostali smo bili jedinstveni. Desetak dana smo bili u obustavi, i to smo nadoknadili, a ostalo vreme smo bili u zakonskom štrajku, kao i mnoge druge škole. Mene je izabrao kolektiv i moja je dužnost bila da stanem ispred njih i da ih zaštitim – kaže Bogavac, koji svoju smenu vidi kao političku.
U obrazloženju za razrešenje direktorke Muzičke škole „Slavenski“ navodi se da nije ažurno ubacivana dokumentacija u Jedinstveni informacioni sistem prosvete i da je nekoliko nastavnika bilo angažovano suprotno propisima. Tijana Kovačević kaže da su pomenuti nastavnici angažovani jer nije bilo kvalifikovanog kadra i da bi inspekcija isto konstatovala u koju god školu da uđe.
– Na brojne konkurse, ne samo kod nas u školi, već i u školama širom Srbije niko se ne javlja, jer ljudi ne žele da rade u ovim uslovima. To je svima poznato i svi zatvaraju oči pred tim problemom. Zato direktori zapošljavaju ljude koji nemaju odgovarajuću stručnu spremu. Takva je situacija u većini škola, to se zna. U krajnjem, i prilikom prethodne kontrole imala sam iste te slučajeve, ali to tada nije bio problem, a sada jeste – ukazuje Kovačević.
Ona napominje da smene direktora, otkazi nastavnika i druge vrste represije neće promeniti činjenicu da je prošlo deset meseci od kad je pala nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu i ubila 16 ljudi, da i dalje nema odgovornih i da su, baš zbog toga, studenti, srednjoškolci, nastavnici i svi koji su se okupili u borbi za bolje društvo danas ponovo na ulici.
– I nećemo odustati – ističe doskorašnja direktorka „Slavenskog“.
Direktor Trinaeste beogradske gimnazije Bojan Vučković o smenjenim kolegama ima samo reči hvale.
– To su sve direktori koji su divni ljudi, čije su škole dobile najviše ocene na eksternoj evaluaciji, položili su ispite za licencu, postižu uspehe. Škole kojima su rukovodili su sređene, imaju veliku podršku u kolektivima, među učenicima i roditeljima. Ministarstvo prosvete se olako odreklo izuzetnih direktora. Ispada da je presuđivala politika. To ne može da donese dobre plodove – kaže Vučković, koga čudi da se nije oglasilo Društvo direktora škola.
Povodom smene direktora i neprodužavanja ugovora zaposlenima koji su bili angažovani na određeno vreme oglasili su se dekani fakulteta koji školuju buduće nastavnika sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, zatraživši od Vlade i Ministarstva prosvete da zaustave urušavanje obrazovnog sistema.
Ukazali su da se u poslednjih nekoliko nedelja sprovodi talas očigledno politički motivisanih i zastrašujućih otpuštanja, kao i pokretanja disciplinskih postupaka protiv nastavnika. Dekani navode i da se „po kratkom postupku uklanjaju iskusni direktori škola koji su uživali podršku kolektiva i na čiji rad nije bilo zamerki, a istrajava se u podršci direktorima koji i posle više meseci od imenovanja ne uspevaju da steknu elementarno poverenje nastavnika i kontinuirano izazivaju negodovanje javnosti i proteste“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
