Naučnik koji je Vučiću vratio orden Karađorđeve zvezde: Ko je Miodrag Grbić?

Reč je o Miodragu Grbiću, svetski poznatom naučniku, kome je odlikovanje povodom Dana državnosti uručeno 2024. godine, za izuzetne zasluge, postignute rezultate i veliki naučni doprinos u oblasti genomike.

Odluku da vrati Karađorđevu zvezdu Grbić vidi kao akt solidarnosti sa studentima i profesorima iz Srbije kojima je uredbom, kolokvijalno nazvanom 35/5, ukinuto pravo na naučni rad.

“Ja sam odlikovanje dobio ne za predavanje, nego za naučni rad i rezultate koje smo postigli. Ukidanje prava na naučni rad je ogroman udar na obrazovanje, univerzitet i budućnost ove zemlje. Nalazimo se u 21. veku, veku ekonomije znanja i periodu tehnološkog feudalizma. Zemlje koje nemaju dobru nauku, naučna istraživanja i obrazovanje su osuđene na tehnološko ropstvo“, rekao je Grbić za N1.

Na situaciju u Srbiji gleda sa „blagim užasom“ i poručuje da “režim koji tuče svoju inteligenciju u stvari seče granu na kojoj sedi”.

U Novom Sadu je živeo u zgradi koja se nalazi preko puta Železničke stanice.

“Pod tom nadstršnicom sam bio bar jedno hiljadu puta u životu. Ja već 30 godina nemam televizor, ali kad se to desilo počeo sam da tražim informacije kao neko ko je naučnik i nije uključen u politiku, ali voli da analizira činjenice. Počeo sam da gledam ono što su zvali Šolakovi mediji, kao i tabloidne medije i da pokušam da izvedem sopstveni zaključak”, kazao je Grbić, koji je uvideo da je pad nadstrešnice prouzrokovan kršenjem zakona, nestručnog rada kao rezultatom neznanja, iza čega se krije korupcija.

Miodrag Grbić je gostujući profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesor genomike na Univerzitetu Zapadnog Ontarija u Kanadi, naučnik koji ima izuzetne akademske i uspehe u istraživanjima.

Zajedno sa svojim timom 2012. godine došao je do velikog naučnog otkrića kroz projekat sekvenciranja prvog heliceratnog genoma dvotačkaste grinje ili crvenog pauka, globalne poljoprivredne štetočine.

Veliku pažnju stručne i šire javnosti izazvala je višegodišnja studija u kojoj je učestvovao zajedno sa kolegama sa Biološkog fakulteta u Beogradu, Arheološkog instituta Univerziteta u Barseloni i Univerziteta Harvard u vezi sa genetikom stanovništva Balkana.

Oni su objavili rad pod nazivom “Genomska istorija Balkana od rimske granice do slovenskih migracija“ koji daje presek genetičkih promena populacije i migracija na Balkanu kroz duboku prošlost dužu od dva milenijuma, o čemu je Danas detaljno pisao.

Rezultati petogodišnjeg istraživanja porekla Srba i ostalih balkanskih naroda, kao i migracija na Balkanu, publikovani su u jednom od najprestižnijih svetskih naučnih časopisa Cell.

Miodrag Grbić je završio osnovne i master studije na Univerzitetu u Novom Sadu.

Kao Fulbrajtov stipendista, doktorirao je na Univerzitetu Viskonsin-Medison (SAD) iz oblasti razvojne biologije i entomologije. Postdoktorsku specijalizaciju je završio na Univerzitetu Kembridž, u okviru Wellcome Trust Instituta, kao stipendista programa Human Frontier in Science.

Po završetku postdoktorata, osnovao je svoju laboratoriju na Univerzitetu Zapadni Ontario.

Jedan je od učesnika projekta “Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“, u okviru koga je otkriveno 11 nepoznatih starih autohtonih sorti u istraživanim vinogorjima, koje su uglavnom na ivici nestanka. I o tome je Danas izvestio.

Dobitnik je nagrade Premier’s Research Excellence Award (Ministarstvo za energetiku, nauku i tehnologiju provincije Ontario, Kanada), stipendije Marie Curie Incoming International Fellowship (EU), gostujući je profesor na Univerzitetu La Rioja u Španiji, urednik je rubrike u časopisu Arthropod Structure and Development, i jedan je od osnivača biotehnološke kompanije Nanomitech.

Publikovao je nekoliko radova u najprestižnijem svetskom naučnom časopisu Nature.

Živi i radi u Kanadi.