Otkriveno 11 nepoznatih autohtonih sorti vinove loze u srpskim vinogorjima 1Foto: Pixabay/gusaap

Uprkos dostupnosti velikog genetičkog diverziteta, trenutno samo 15 sorti čini 50 odsto ukupne svetske vinogradarske površine, što odgovara svetskim elitnim sortama kao što su Kaberne sovinjon, Merlo, Tempranjilo ili Šardone.

Globalizacija tržišta vina i klimatske promene su poslednjih decenija promovisale intenzivniju karakterizaciju i očuvanje genetskih resursa vinove loze u tradicionalnim vinogradarskim područjima, favorizujući autohtone, odnosno lokalne sorte.

Studiju o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u Srbiji i utvrđivanje njihove autohtonosti je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kroz projekat “Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“.

Neki od rezultata ovog projekta biće predstavljeni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 27. septembra u 10 sati, na skupu na kome će predavanje održati prof. dr Hoze Martinez Zapater, direktor Instituta za vino i vinovu lozu u Logronju (Španija).

U projektu je analizirano 163 odabrana uzorka starih sorti vinovih loza iz najznačajnijih vinogorja u Srbiji (Župa, Toplica, Negotinska Krajina, Šumadija i Vojvodina).

Primenom SSR i SNP markera identifikovano je 60 različitih genetičkih profila, odnosno 49 različitih sorti, većinom autohtonih za Srbiju i ostale Balkanske zemlje.

Otkriveno je 11 nepoznatih starih autohtonih sorti u istraživanim vinogorjima, koje su uglavnom na ivici nestanka.
Genetički profili navedenih sorti ne odgovaraju nijednoj poznatoj sorti u međunarodnim bazama podataka (VIVC i ICVV).

Na primer, neke od tih otkrivenih sorti su slične Prokupcu i Bagrini, a neke su potpuno nepoznate.

Analiza porekla autohtonih sorti pokazuje prvi stepen srodstva sa drugim lokalnim sortama u Srbiji i regionu, što ukazuje da lokalni genetički resursi značajno utiču na tekuću raznovrsnost srpskih sorti vinovih loza.

Takođe su analizirana 103 herbarska primerka vinovih loza iz perioda 1812-1824. koje su se gajile na Fruškoj Gori i okolini (herbarijum Andreja Volnog, Gimnazije u Sremskim Karlovcima).

Od 68 uzoraka za koje je ekstrahovan DNK i amplifikovani mikrosatelitski markeri, 41 nije mogao biti identifikovan u prethodno navedenim bazama podataka, dok su ostali odgovarali trenutno gajenim balkanskim i srpskim sortama, navodi se u studiji.

Cilj genetičkih analiza herbarskog materijala i uzoraka prikupljenih iz starih vinograda (50 godina i starijih) je utvrđivanje istorije i evolucije gajenja vinove loze u Srbiji i utvrđivanja porekla današnjih sorti vinovih loza na teritoriji Srbije, a što će pomoći u pisanju zanimljivog poglavlja o istoriji srpskog vinogradarstva.

Učesnici projekta

Institucija koordinator projekta je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu (Miodrag Grbić, Željko Tomanović, Aneta Sabovljević), uz učešće Instituta za vino i vinovu lozu Univerziteta u La Riohi, Španija (Hoze Martinez Zapater i Havier Ibanjez), Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (Miroslav Nikolić), Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu (Slavica Todić) i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (Dragoslav Ivanišević). U istraživanjima je učestvovala i Milica Rat sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.