Mironov testira opozicione domete

 Kada se Mironov kandidovao 2004. kao rival Putinu za predsednika, govorio je: „Kada lider u kojeg verujete ide u boj, ne smete ga ostaviti samog, već stati uz njega“. Dve godine kasnije, obećao je da će njegova partija Pravedna Rusija slediti „kurs predsednika Putina i da nikome neće dozvoliti da ga promeni kada Putin napusti funkciju šefa države“.

Pre izvesnog vremena, mnogi posmatrači ukazivali su da je Pravedna Rusija „paket opozicije“ izmišljen kako bi se stekao utisak tobožnje političke konkurentnosti. Stoga je bilo veliko iznenađenje, za mnoge posmatrače, kada je Mironov, koga je Putin postavio na funkciju predsednika Gornjeg doma parlamenta, u televizijskoj emisiji, čiji je domaćin bio Vladimir Pozner, rekao: „Zastarele su informacije da moja partija i ja podržavamo Vladimira Putina u svemu“, uz napomenu da se članovi njegove partije kategorički protive Putinovom budžetu. Domaćin emisije, vidno iznenađen, rekao je da „niko nije u poziciji da govori negativno o Putinu“. Po završetku emisije, Poznera je, kako je priznao, zanimalo da li će Kanal jedan, koji je pod kontrolom države, izbrisati „sporne delove“ emisije pre nego bude emitovana u Moskvi. Međutim, to nije učinjeno.

Punih šesta dana uzastopno, Mironov je branio svoje pravo da kritikuje Putina iako su ljudi iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija ukazivali da bi Mironova trebalo smeniti sa funkcije predsednika Dume zbog „nezahvalnog ponašanja prema premijeru“.

Bura je okončana javnim pomirenjem između partija naklonjenih Putinu. No, stručnjaci se pitaju da li bi u novom spletu okolnosti poslušna i zavisna opozicija mogla da se preobrati u ozbiljniji izazov vlasti?

Konstantin Remčukov, urednik lista Nezavisnaja gazeta, koja je često kritična prema vladi, postavlja ovo pitanje od oktobra prošle godine, kada su tri manjinske partije, uključujući i Mironovu napustile salu Dume u znak protesta jer je Putinova partija Jedinstvena Rusija navodno falsifikovala glasove. „Jesu li oni probili dozvoljene granice neslaganja? Da. Jesu li oni motivisani ljubavlju prema demokratiji? Teško“, smatra Remčukov. „Oni shvataju da rizikuju da nestanu sa političke scene. To je snažna borba za lični fizički opstanak i to nema nikakve veze sa stvarnim protivljenjem Kremlju“.

Mironov kaže da uviđa kako vladajuća partija preuzima monopolističku aroganciju sovjetske Komunističke partije, koja je okončana krahom velike države. „Tokom ovih razmirica imam utisak da bi me ubili da mogu. Jer uzdrmani su mojim kritikama, mrze me i nazivaju raznim imenima. Moje je pravo da kažem i mislim drugačije. Živimo li u slobodnoj i demokratskoj zemlji?“, navodi Mironov.

I dok su politički stručnjaci podeljeni povodom toga da li je Mironov zaista prešao u opoziciju, saglasni su da su njegovi istupi protiv premijera pokušaj da privuče pažnju birača uoči regionalnih martovskih izbora. Aleksej Muhin, analitičar u Centru za političke informacije, smatra da je Mironov pokrenuo sopstvenu izbornu kampanju ali da još podržava Putina.

„Od kada se Mironov predstavlja kao opozicija, na papiru ne podržava Putina u svemu. Ali to je samo papir. Smatram da je Mironov de fakto i dalje lojalan Putinu. Pravedna Rusija dođe kao nestašno dete za Kremlj“, tvrdi Muhin.

Sergej Mitrokin, lider liberalne partije Jabloko, podsmeva se ideji da Mironova partija koju naziva „političkom strukturom koju su lično formirale vlasti“ može služiti kao kontrateža vlasti. „Pravedna Rusija može da izrazi izvestan stepen protestnog duha u društvu. Ali samo sa svrhom da neutrališe i ojača kontrolu vladajuće partije“.