Brak svoje dece sa pripadnicima druge, mađarske, odnosno srpske nacije, prihvatilo bi 77,4 procenta Srba i 79 odsto Mađara u Vojvodini, pokazuje istraživanje stručnjaka sa Kraljevskog koledža Univerziteta Kembridž u Engleskoj. Rezultati istraživanja, koje je uradila Ana Dimitrijević sa Kembridža, pokazuju da isti procenat Srba i Mađara prihvata i ne bi imalo ništa protiv ni da svoje unuke vaspitavaju kao pripadnike oba naroda.
Istraživanje je urađeno na prostoru nekoliko nacionalno mešovitih naselja u Bačkoj, Banatu i Sremu, u periodu jul-septrembar prošle godine. Anketa je istraživala faktore koji utiču na spremnost da se prihvati višenacionalni život i spremnost na toleranciju.
Kada je reč o toleranciji, istraživači su došli do zaključka da je jedan od važnih faktora koji je podstiče, odnosno smanjuje ekonomski položaj (sopstvene) nacionalne zajednice – pri čemu se najčešće radi samo o utisku ispitanika, a ne o realnoj činjenici. Naime, ukoliko je neko uveren da je njegova zajednica materijalno u gorem položaju od druge, tolerancija se smanjuje i otvara se prostor za netrpeljivost. Obrnuti odnos pak znatno povećava spremnost da se bude tolerantan. Drugim rečima, utisak da drugi imaju više stvara i netrpeljivost, što se može povezati sa opštim ekonomskim siromaštvom u kojem građani ove zemlje žive već duže vreme.
Pri tom, predstave ispitanika o ekonomskom položaju drugih grupa i sopstvenom uglavnom se razlikuju od činjeničnog stanja.
Anketa pokazuje da i Srbi i Mađari, ali i izbeglice u tim naseljima, u podjednakoj meri smatraju da je položaj njihove grupe najgori. Zanimljivo je da svaka od navedenih grupa, uključujuči i same Mađare, znatno potcenjuje nepovoljan ekonomski položaj Mađara. Prema priznanju ispitanika, 37 odsto Mađara sebe vidi u kategoriji građana sa najnižim primanjima, a isto za sebe smatra oko 30 odsto izbeglica i 18 odsto Srba. U kategoriji sa visokim primanjima do 80.000 dinara mesečno, našlo se, takođe prema sopstvenim izjavama ispitanika, 8,3 odsto Srba i 1,4 odsto Mađara. Isti procenat Mađara je i u grupi sa preko 80.000 dinara primanja, dok je kod Srba taj procenat 2,9 odsto.
Veliki i primetan uticaj na tolerantnost ima pominjanje osetljivih etničkih pitanja „sa nacionalističkim nabojem“, navodi se u istraživanju. Reakcije i odgovori koji su dobijani nakon pokretanja takvih pitanja navode na zaključak da se osetljivost Mađara prema Trijanonu može uporediti sa osetljivošću Srba prema Kosovu. Kada su se ta dva toponima stavljala u kontekst pitanja o toleranciji, dobijani su nešto drugačiji odgovori. Među srpskim ispitanicima tada je uočeno da su oni sa višim stepenom obrazovanja manje spremni da podrže mešovite brakove. S druge strane, nacionalna tema je manje uzrujavala one sa višim primanjima, pa su oni pokazivali veću toleranciju prema tom pitanju. Primećeno je, takođe, da je nakon pominjanja Trijanona među Mađarima velika većina davala neutralne odgovore, ostavljajući utisak da je ova osetljiva tema kod njih izazvala predostrožnost ili možda čak i strah. A kada su postavljena konkretna pitanja o istoriji Vojvodine, izraženo je poprilično nepoznavanje istorijskih činjenica.
Međuetnički incidenti
Kada se radi o etničkim incidentima, istraživanje je pokazalo da je o njima obavešteno znatno više Mađara – 93 odsto, nego Srba – 66 odsto. O slučaju u Temerinu veoma mali broj Srba znao je da su akteri u tom incidentu Mađari dobili strogu kaznu zatvora. Većina je mislila da je bilo reči o novčanoj kazni od 1.000 dinara, uz primedbu da bi u obrnutom slučaju, da su počinioci Srbi, kazna bila znatno stroža. S druge strane, ispitanici Mađari smatraju da državni organi Srbe, počinioce takvih incidenata, najčešće i ne pokušavaju da otkriju ili ih puštaju uz simboličnu kaznu.
Izbeglice
U široj javnosti postoji paušalno stvoreno uverenje da su za mnoge incidente krive izbeglice, koje su se doselile za vreme ili posle rata i da oni nose posebnu netrpeljivost prema manjinama. Anketa je pokazala da izbeglički status sam po sebi ne utiče bitno na tolerantnost. U sredinama u kojima izbeglice žive u specijalnim kvartovima ili naseljima, njihov stepen prihvatanja drugih i tolerancija prema manjinskom stanovništvu je mnogo manja od sredina u kojima oni žive izmešani sa starosedeocima. U ulicama u kojima dominira jedna etnička grupa dobijani su manje tolerantni odgovori nego u mešovitim ulicama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
