Mladi dizajneri budućnosti

Docent dr Goran Stojanović sa Katedre za elektroniku na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, dobitnik je nagrade „Dr Zoran Đindić“ za najboljeg mladog naučnika i istraživača u Vojvodini, nagradu za najbolji diplomski ili magistarski rad u oblasti filozofskih i socioloških nauka dobio je mr Marko Škorić sa Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok je Aleksandra Marcikić nagrađena kao najbolji student Univerziteta u Novom Sadu, koja je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Subotici sa prosečnom ocenom 10.
Nagrade „Dr Zoran Đinđić“ ustanovili su Izvršno veće AP Vojvodine i Novosadski univerzitet, na kojem je Zoran Đinđić radio neko vreme pre početka političke karijere.
Docent dr Goran Stojanović rođen je 1972. godine u Crnoj Travi. Diplomirao je 1996. godine na FTN u Novom Sadu, na odseku Elektrotehničke struke i računarstva, sa posečnom ocenom 8,72 i ocenom 10 na diplomskom ispitu. Magistarski rad „Modelovanje i optimizacija monolitnih spiralnih induktora“ odbranio je 2002. godine, doktorsku tezu „Optimizacija monolitnih induktivnih mikrostruktura“ uspešno je odbranio 2005. godine. Objavio je 63 naučna rada, učestvovao ili učestvuje u više projekata međunarodne naučne saradnje.
– Bavim se mikroelektronikom, projektovanjem i dizajniranjem čipova. Celog života trudio sam se da ovde napravimo jak centar koji će biti u ravni sa evropskim i svetskim, da možemo ravnopravno sa njima da se borimo i da oni kažu „ovi ljudi iz Srbije su ravnopravni sa nama, super su, hoćemo sa njima da sarađujemo“. To je ono što me vodi, takmičarski duh, da budemo bolji, da moj fakultet bude bolji od drugih, da moja zemlja bude bolja od drugih – kaže Goran Stojanović.
Na molbu da konkretnije i pobliže upozna čitaoce sa svojim radom, Stojanović precizira da je reč o pravljenju softvera i čipova za mobilne telefone. – Naše komponente se koriste uglavnom u mobilnim telefonima, satelitskim komunikacijama – kaže on.
Planira da ostane u Srbiji i kaže da može, naravno, da ode u svet da pokupi neka iskustva, ali namerava da u Srbiji nastavi naučni rad.
Mr Marko Škorić rođen je u Novom Sadu 1976. godine. Diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 2002. godine. Na istom fakultetu, od 2002. do 2004. godine, pohađao je postdiplomske studije. Govori engleski i nemački jezik.
Učestvovao je na više naučnih skupova, a uključen je u projekte Sociološki aspekti multikulturalnosti i regionalizacija i njihov uticaj na razvoj AP Vojvodine i Republike Srbije, Multikulturalnost AP Vojvodine kao činilac regionalnog povezivanja u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, Socijalno-ekonomske i kulturne karakteristike i potencijali Vojvodine kao činilac regionalnog povezivanja i integracije u Evropi.
– U mom magistarskom radu je reč o društvenoj prirodi naučnog saznanja. Interesuje me koji su to socijalni faktori koji utiču na prirodne i društene nauke, prvenstveno prirodne, i on spada u domen sociologije nauke koja kod nas nije dovoljno razvijena, jer, koliko znam, u Beogradu još ne postoji kao predmet, a kod nas je tek uveden. Nisam ga slušao na postidplomskim studijama, tako da ovaj poduhvat mali ili veliki bio je izuzetno težak jer sam sam morao da proniknem u dubinu, suštinu problema. Morao sam sam da se snalazim za literaturu i novac od nagrade će verovatno otići na nove knjige, a otišlo je i mnogo više – kaže Škorić.
On radi na Filozofskom fakultetu, na Odseku za sociologiju. Letos je magistrirao, a počeo je i da piše doktorat.
– Još ne znam temu, ali mislim da će biti odnos između biologije i sociologije, to je nešto što sam započeo na diplomskom radu, o biološkim osnovama ponašanja i planiram da se vratim sličnoj priči, ali na metodološkom planu, znači odnos između prirodnih i društvenih nauka, jer smatram da one konstituišu jedan kvantum znanja, da je moguće spojiti društvene i prirodne nauke – naglašava Škorić.
Aleksandra Marcikić je rođena u Subotici 1985. godine. Diplomirala je na smeru Marketing menadžment Ekonomskog fakulteta u Subotici, sa prosečnom ocenom 10. Pohađa akademske studije na istom fakultetu, na smeru Kvantitativna ekonomija. Tokom studija tri puta je bila dobitnik Izuzetne nagrade Univerziteta u Novom Sadu za postignuti uspeh, dobitnik je diplome najboljeg studenta Ekonomskog fakulteta u Subotici u školskoj 2005/2006. godini. Radno je angažovana kao saradnik u nastavi za užu naučnu oblast Kvantitativne metode u ekonomiji na Ekonomskom fakultetu u Subotici.
– Izuzetna je čast biti proglašen za najboljeg studenta na Novosadskom univerzitetu, jer je bilo još mnogo studenata koji su zaslužili ovo priznanje, ali u svemu treba imati i sreće. Ponosna sam na to, mislim da je to kruna mojih studija, ali ne i kruna kao završetak nego kao novi početak, jer moja karijera je tek preda mnom. Za postizanje rezultata mislim da je najvažnije da čovek uživa u onom što radi, da svaki dan voli ono što radi i da dobro organizuje svoje vreme – kaže Aleksandra Marcikić, koja je u osnovnoj i srednjoj školi nizala samo petice.
Planira da nastavi da se bavi naukom na Ekonomskom fakultetu, upisala je master studije iz oblasti kvantitativne ekonomije i radi kao saradnik u nastavi na Ekonomskom fakultetu. Kaže da bi volela da ode na stručno usavršavanje i doktorske studije u inostranstvo.
– Volela bih da se vratim. Mislim da se svako najbolje oseća tamo gde mu je dom, u svom gradu i svojoj zemlji. To će zavisiti i od uslova koje će nam omogućiti ova zemlja i ako bude više ovakvih akcija koje potvrđuju boljitak, nadam se da će Srbija da krene u tom pravcu – kaže najbolji diplomirani student Novosadskog fakulteta.

Još vesti iz ovog grada

Novosadski i niški studenti 1. januara obeležavaju 14 meseci od pada nadstrešnice

NOVOGODIŠNJI INTERVJU Dragan Gagi Jovanović za Danas: Meni se desio 6. oktobar

Studenti najavili novi protest 17. januara: „Raspisali smo pobedu, pokazaćemo vam šta ona znači“

Profesionalni fudbal zamenio obrazovanjem: Nakon što je bio najbolji student, odbranio doktorat sa pionirskim istraživanjem