Sandžak je višenacionalno i multikonfesionalno područje na tromeđi bivših jugoslovenskih republika: Srbije, Crne Gore i BiH u kome žive Bošnjaci, Srbi, Crnogorci i ostali, muslimani i pravoslavci. U aktuelno doba o ovoj oblasti se najčešće govorio kao delu jugozapadne Srbije i severne Crne Gore, a Bošnjaci i Srbi radije koriste drugačije termine-Sandžak i Raška oblast. Za Bošnjake, njihove političke i verske predstavnike ovo je Sandžak.
Za Srbe, političke i verske lidere u zemlji Srbiji većinskog stanovništva, koje je na ovom prostoru manjina, ovo je Raška oblast. Svako za svoje ime poteže istorijske činjenice iz minulih vekova. I svi misle da su isključivo u pravu. U preganjanju između Sandžaka i Raške oblasti, vide se samo politički prvaci zaklonjeni iza i u ime naroda. Periodično dobro dozirana zapaljiva retorika daje sliku stalnog bureta baruta. Sve počinje i završava se politikom.
Kada su ratne trube najavile raspad velike Jugoslavije, ovo područje se zbog glasnih nacionalnih poruka našlo u udarnim vestima elektronskih i štampanih medija. Sa „promenljivom srećom“ te pozicije drži više od dve decenije. Nije zato čudno što beogradski mediji, malo-malo, pa poručuju „Gori Pazar“, „Bure baruta u Sandžaku“ i slično. Ovdašnje stanovništvo prilično nervira takav medijski tretman. Slažu se da problema ima, ali ubeđuju sve da mediji po pravilu preteruju. Osim političkog, ima i stvarnog života. Zajedničko za sandžačke opštine u obe države je začelje lestvice po razvijenosti, veliki broj nezaposlenih u kojem većinu čine mladi, uništena privreda, loša putna infrastruktura. Za srbijanski deo Sandžaka (Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje) karakteristično je da za dvanaest godina nije došla nijedna veća direktna investicija koja bi omogućila otvaranje novih radnih mesta, neuspele privatizacije uništile su privredu, stopa nezaposlenosti se kreće od trećine do više od polovine radno sposobnog stanovništva, putna infrastruktura u jako lošem stanju, hiperprodukcija visokoobrazovanih kadrova… Investitori poručuju da je uslov za ulaganje stabilna politička situacija. Čuje se reč samo političara.
Popisi stanovništva održan u Srbiji pokazuje da, za razliku od ostatka zemlje, u šest sandžakčkih opština živi mlada populacija. Bilo bi to bogatstvo, da nije bede i nemaštine. Mada čine polovinu populacije stanovništva u sandžačkim opštinama, mlade uglavnom niko ništa ne pita. U predizbornim kampanjama stranke računaju na njihov polet i energiju, pa mladi lepe plakate, učestvuju na mitinzima i stranačkim skupovima. Ako imaju sreće ili su „glasniji“, a „njihovi“ dođu na vlast, to im je najčešće jedina šansa za posao. U suprotnom, ili će „ubijati“ dane kod kuće, po kafićima, kladionicama ili planirati kako da se domognu inostranstva.
Da li mladi u Sandžaku žive zajedno ili sužive, jedni pored drugih? Iz anketa, autorskih tekstova i kolumni koje su ovih nedelja pisali studenti različitih fakulteta objavljenih proteklih nedelja u okviru našeg projekta „Mladi u Sandžaku, mogao bi se izvući optimistički zaključak. Mladi u Sandžaku, Bošnjaci, Srbi i ostali, žive zajedno, razumeju se dosta dobro, muče ih slične brige. Slično je pokazala i debata koju je dodatak Sandžak Danas organizovao prošlog vikenda u Novom Pazaru. Učesnici, uglavnom studenti i aktivisti NVO, složili su se da njihov kraj dobrim delom ima slične probleme kao i ostatak Srbije:nezaposlenost,korupcija, beda,siromaštvo…Ima i neke specifične, najlošiju infrastrukturu u zemlji, ali i odnose između bošnjačkog i srpskog naroda. Mnogima smeta što je, po pravilu, polazna tačka u raspravi o položaju mladih u Novom Pazaru i Sandžaku pitanje etnički i verski obojeno. Tako se češće govori o međusobnim odnosima Bošnjaka i Srba nego o zajedničkim problemima koji muče obe etničke zajednice: nezaposlenost,korupcija, beda,siromaštvo…
U diskusiji je, očekivano, bilo i različitih pogleda- da li u Sandžaku ima nacionalizma ili je priča predimenzionirana? Da li iza svega stoje ekonomski problemi, medijska i politička manipulacija ili je stvar dublja? Da li su povremeno sramna skandiranja navijača raznih boja, usamljeni incidenti šačice huligana ili nešto ozbiljnije? Nažalost, kao i u nekim ranijim slučajevima, mladi srpske nacionalnosti nisu bili brojni u ovoj debati, pa je jedan Pazarac upitao: „Jel to samo nas Bošnjake zanima ova tema?“ Neki su primetili da se na ovakvim skupovima vide stalno ista lica, i to uzak krug studentskim i NVO aktivista. Sandžak Danas je pozvao mnoge, neki su došli (na čemu im zahvaljujemo), drugi nisu (nadamo se da ćemo ih videti na sledećoj tribini)
Zajedničko svim učesnicima debate je kritika na račun medija koji, po njima, uveličavaju probleme u Sandžaku. Pošto se Sandžak Danas trudi da bude profesionalan i objektivan dodatak, mladi u okviru našeg projekta „Mladi u Sandžaku“, imaju priliku da iznesu svoja razmišljanja i ponude odgovore o shvatanju različitosti i tolerancije u multietničkim sredinama, da li je i koliko vidljiva podela među njima po nacionalnoj i verskoj osnovi, gde za to vide probleme a gde rešenja, šta ih spaja a šta razdvaja?
Ideju redakcije dnevnog lista Danas, da u dodatku Sandžak Danas, otvori razgovore na ove teme i da mladima, koji imaju najveće pravo na lepše i realnije sandžačke perspektive, podržala je Ambasada Velike Britanije u Srbiji. Otvorena i iskrena reč po reč sa svih strana putokaz su za budućnost, a vidimo se na sledećoj tribini krajem meseca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
