Mladi ne žele da budu zanatlije, rade na mestima gde je lakše zaraditi novac 1Foto: Kristina Bondžulić

Miodrag Jovanović – Mija (86), kosjerski je stolar koji od drveta pravi umetnost. Iako se predmeti od drveta koje Miodrag izrađuje mogu pronaći na tržištu proizvedeni serijski, brže a neretko i jeftinije, naš stolar čitav život ima pune ruke posla.

Modernizacija i globalizacija sa sobom su donele brz život, laku zaradu ali i laku potrošnju. Danas se gotovo sve može naći u radnjama, izrađeno brzo, fabrički i serijski. Ono što se retko nalazi jeste kvalitet po pristupačnoj ceni.

Stari zanati gotovo da ne postoje, oni nestaju sa nadolazećim vremenom, a mladi se gotovo i ne interesuju da se njima bave. Ipak, kada neko želi unikatan predmet prvoklasnog kvaliteta, potražiće zanatliju koji može da iznese očekivanja klijenta.

Nijedan stambeni prostor ne možemo zamisliti bez stola, stolice, drvene stolarije, a oni koji se odluče da im enterijer ima jedinstven izgled, poručiće ga kod stolara koji ume da oceni koje drvo je najbolje za izradu nameštaja.

Naš sagovornik, stolar Miodrag Jovanović, obradom drveta bavio se čitav svoj život. Izradio je mnoštvo unikatnih komada nameštaja, ukrasnih komoda, ormara ali je otišao i korak dalje – od drveta je napravio i kućice kojima je dao nazive magazica, magacin.

Ono što je karakteristično za deka Mijove tvorevine, kako tvrde njegovi sugrađani, jeste to da se na svakoj oslikava trud i užitak sa kojim je napravljena.

Iako mu pri izradi pomažu razne mašine, sečiva, brusilice i bušilice, glavno sredstvo su mu precizne ruke i ljubav prema svom poslu.

Kroz razgovor o tome kako njegov zanat opstaje pored fabrika koje mnogo brže i jeftinije izrađuju predmete od drveta, Miodrag je objasnio da “su ljudi koji cene kvalitet i vole autentičnost spremni da čekaju i plate za predmete koji će zadovoljiti njihove želje”.

Zanimalo nas je i da li je stolarstvo još uvek aktuelan zanat kao što je to bio slučaj tokom prethodnog veka.

„Stolara je sve manje, a posebno onih koji se time bave na tradicionalan način”, odgovorio je Miodrag.

Stava je da “mladi ne teže da se bave njegovim zanatom jer im je lakše da rade na mestima i u firmama gde je lakše zaraditi novac. Ručna obrada drveta zahteva posvećenost i volju, a novac koji se dobije nije ništa veći od zarade na poslovima koji zahtevaju manje napora”.

„Jedan od razloga zašto se mladi ne bave obradom drveta i to što ovaj zanat zahteva prostor i materijal koji je najpogodnije obezbediti na selu, a mladi beže od sela”, dodaje Miodrag.

Stolarski zanat, kao i većina starih zanata, nalazi se u fazi zaborava. Mlađim generacijama ručna obrada drveta ne privlači pažnju, a mali broj koji se odluči za bavljenje ovim zanatom jesu mahom deca koja u porodici već imaju nekog ko se bavi stolarstvom, te imaju želju da nastave porodični biznis.

Nadu uliva nadolazeći trend unikatnosti i stolarije izrađene od masivnog drveta, kao i praksa restauracije starog, jedinstvenog nameštaja.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.