Deo populacije modrovrane koji se gnezdio u Vojvodini i cela populacija ove ptičje vrste u Srbiji bili su na rubu potpunog nestanka, a pre petnaest godina ornitolozi su izbrojili svega desetak parova.
Ova atraktivna ptica teško se nosila sa nemilosrdnom sečom starih stabala u čijim dupljama se gnezdila, kao i sa nestajanjem pašnjaka na kojima se hranila. Započeta akcija zaštitara 2003. godine urodila je plodom, pa je populacija modrovrane ponovo naselila vojvođanske stepe, saltine i utrine, saopšteno je na trodnevnom skupu posvećenom zaštiti modrovrane koji su na Ludašu, kraj Subotice, organizovali proteklih dana Udruženje ljubitelja prirode „Riparia“ i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
– Pre tačno deset godina počeli smo zaštitu modrovrane u Subotičko-horgoškoj peščari. Tu je ostalo još nekoliko parova, a područje je zaštićeno, tako da smo pretpostavili da će oporavak ići lakše. Od 2003. do danas napravili smo 700 kućica za gnežđenje modrovrane. Inače. godišnje postavimo oko 50 ptičjih kućica, s tim da dotrajale i oštećene zamenimo. Kućice postavljamo obavezno na najmanje 3 metra visine, i to na stabla, usamljena, u šumarcima i drvoredima, kao i na električne stubove tamo gde drveća više nema, ali su pašnjaci još uvek očuvani – objašnjava Oto Sekereš iz Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“.
Prema njegovim rečima, kada je počelo prstenovanje mladunaca, rezultati su bili vidno bolji jer je ptice bilo lakše kontrolisati. Rezultat ovako upornog rada veoma je ohrabrujuć, kaže Sekereš.
– Prošle godine u kućicama za gnežđenje gnezdilo se 112 parova, a ove godine gotovo 150, što je povećanje u odnosu na prvobitnu brojnost za čak 10 puta. Sem toga, proširilo se i samo područje gnežđenja, i to za više od 90 kilometara na jug, tako da modrovrana ima na svim potiskim slatinama i stepama, čak do Aradca, odakle su prethodno nestale pre više od 40 godina – objašnjava Sekereš.
Ornitolozi se nadaju da će se populacija fizički spojiti sa modrovranama koje se povremeno gnezde na obodima Deliblatske peščare, a kojih je takođe jako malo. Prema njihovom mišljenju, posla je sve više i on više nije samo zadatak posvećenih pojedinaca, već mora biti shvaćen ozbiljno od strane cele zajednice. Zato je na seminaru kraj Ludaškog jezera održana obuka za tridesetoro učesnika, koji su podelili zaduženja da svako na području koje im je dodeljeno, godišnje postaviti novih 10 kutija i kontroliše postojeće. Ornitolozi smatraju da je posao tek počeo. Brigu za modrovrane, ovenčanu ovim uspehom, planiraju da prošire u Negotinsku krajinu i centralnu Šumadiju, dva prostora na kojima modrovrane još uvek žive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
