Mohamed Alabar: Ne znam tačan iznos ulaganja u Beograd na vodi

Iako je Srbija za Beograd na vodi ustupila zemljište tvrdi da od države nije dobio ništa. Na konstataciju da država za udeo u vlasništvu dala zemljište bez nadoknade, Alabar kaže da je sama lokacija bila „sramotna“, da to niko nije želeo jer je izgledalo loše kao i stanje ekonomije zemlje u tom trenutku.

Intervju koji je deo emisije Insajder dokument: “Beograd na vodi- lepa slika, ružna pozadina”, snimljen je u maju prilikom njegove posete Podgorici.

Mohamed Alabar kaže da je prvobitno odbio da ulazi u projekat Beograd na vodi jer mu se Beograd na prvi pogled uopšte nije svideo. Tek nakon što je malo bolje upoznao ljude i zemlju, odlučio je da se upusti u projekat. Tada se govorilo samo o lokaciji stare Železničke stanice a onda su korak po korak razvijali projekat.

Smatra da je važno ono što se dogodilo u Srbiji posle deset godina i da je ukupan uticaj investicije značajan jer su u Beogradu na vodi pokrenuti mnogi poslovi i otvorena nova radna mesta.

„Kažem to kao deo mog odgovora. Kao što moj otac kaže: Pusti rezultate da govore. Rekao je: ’Ne odgovaraj. Tišina. I neka tvoji rezultati pričaju’. Zato kažem – treba da razgovaramo sa 600 biznisa koji su pokrenuti u Beogradu na vodi. Treba da ih pitamo. Pokrenuli ste 600 firmi – to je broj jedan. Treba da pričamo o 11.000 radnih mesta. Sad, trenutno, u toj zoni. Treba da pričamo sa Ministarstvom finansija koje svakog dana od tih firmi naplati 200.000 evra PDV-a. Treba da pričamo sa ljudima koji su kupili stanove i nekretnine oko Beograda na vodi, čija je vrednost skoro udvostručena. Treba njih da pitamo da li je ovo dobar projekat i, ako kažu da nije, srušimo ga“, istakao je on.

Na konstataciju da bi ljudi na to pitanje odgovorili različito zato što su stanovi u Beogradu na vodi skupi i većina građana ne može da ih priušti, Alabar je naveo da mnogim evropskim gradovima mogu da se kupe stanovi za po 1.500 evra po kvadratu ili za 5.000 evra.

„Ljudi su slobodni. Ono što kažem jeste da danas mogu da odem i kupim stan bilo gde želim. Za 1500, 1600. Ali, ako radite ovakav projekat, niko vas ne tera da kupujete po toj ceni. Ako mislite da je cena dobra, kupite, ako ne, nemojte“, rekao je.

Na pitanje o koristi za građane Srbije od projekta Beograda na vodi, Alabar kaže da je korist 1,2 milijarde evra poreza koji se plaća, kao i to što Vlada gradi škole, vrtiće i parkove.

„200.000 evra svakog dana. Usput, izvinjavam se, ljudi koji rade u Beogradu na vodi imaju 35 odsto veće plate nego ostali deo Srbije. Vidim mnogo ljudi tamo“, rekao je.

Koliko je uloženo?

Za projekat Beograd na vodi najavljena je investicija od 3,5 milijardi dolara. Ugovor je predviđao ulaganje od 150 miliona, plus osnivački zajam od 150 miliona sa kamatom. Alabar međutim kaže da se ne seća svih tih brojki.

Nema, kaže, tačan iznos koliko je do sada ukupno uloženo.

„Ali samo pogledajte koliko zgrada ima. Šta mislite? Mislite li da je to mala cifra za sve te zgrade? 100 dolara mislite? Pogledajte sve te zgrade“, naveo je.

Iako je zemljište za projekat ustupnjeno na 99 godina, Alabar tvrdi da mu država nije dala ništa.

„Ja radim sve. Gradim put, trotoar, zgrade. Kosim travu. Sve radim. Niko mi ništa ne daje. Od njih kupujem struju. Kupujem vodu. Kupujem internet. A oni zarađuju“, naveo je.

Država Srbija u projektu Beograd na vodi ima 33 a kompanija Mohameda Alabara 67 odsto. Ulaganje je trebalo da bude u istom odnosu.

Posao je dogovoren u okviru Međudržavnog sporazuma između Srbije i UAE pa je i investitor izabran u direktnim pregovorima.

Država Srbija je imala je obavezu da očisti celu površinu i izgradi infrastrukturu do granica projekta. Osim toga, zemljište u centru grada uneto je u projekat na 99 godina bez nadoknade.

Na pitanje zašto bismo nekome to dali, ako smo mogli da ga stavimo na tržište, Alabar pita: „Kolika bi bila cena tog zemljišta da sam ga kupio pre 11 godina?“.

Na konstataciju da to nikada nećemo saznati jer nije bilo na licitaciji, Alabar kaže da je zemljište bilo zapušteno i u tom trenutku praktično bezvredno.

”U vreme kada je BDP bio minus jedan nemate vrednost”, kaže ovaj investitor.

On ponavlja da zemljište nije dato investitoru bez naknade jer država u projektu ima udeo i iz toga deo zarade. Na konstataciju da je reč o lokaciji u srcu glavnog grada, Alabar kaže da je on to zemljište učionio vrednim.

”Bilo je toliko važno da niko nije želeo da uloži. Niko.”- tvrdi Alabar i dodaje da je država Srbija dobro izabrala.

„Kod zemljišnih transakcija odlučujete jednu stvar: želite li naknadu ili procenat profita? Uvek uzimate procenat profita, jer je bolji od naknade. Pitajte internet“, kaže Alabar.

Pre početka projekta, građanima su obećavane stotine miliona evra od profita. Konkretnu zaradu u budžet, Srbija dobija iz profita zajedničke kompanije – Beograd na vodi. Alabar navodi da je kompanija tu 10 godina i da misli da će ove godine platiti oko 60 miliona evra ili više, kao i da se ne seća ukupnih dividendi za 10 godina.

Zvanični podaci i izjave predstavnika vlasti pokazuju da su dividende su prvi put isplaćene 2021, a država je po tom osnovu, u skladu sa vlasničkim udelom u projektu, dobila 20 miliona evra zaključno sa februarom 2025.

Alabar nikada pre nije čuo za rušenje u Savamali

Izgradnja Beograda na vodi počela je noćnim rušenjem u Savamali u centru Beograda 2016. Do danas nije utvrđeno ko je tušio te noći pod maskama i sa bagerima, ko je naredio policiji da ne reaguje na pozive građana te noći.

Mohamed Alabar je u ranijim intervjuima rekao da nećete da radite tamo gde postoji protivljenje lokalne zajednice. O protestim aprotiv Beograda na vodi međutim ne zna ništa.

Nije kako kaže nikada čuo ni za nelegalno rušenje objekata u Savamali da bi se gradio Beograd na vodi.
„Sve što mogu da kažem je da mislim da svaka Vlada treba da ima svoja pravila, regulative. Sve što znam je da je ono što je bilo tamo bilo u lošem stanju. Sedeli su na zemlji. Neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve što se sećam. Osim ako niste videli nešto drugo. To je ono što pamtim. Zapravo, pokušao sam da pomognem nekima jer sam mislio da pričaju jezik. Nisam govorio njihov jezik. Ali to je ono što sam video. Prljave autobuske stanice, zagađenje. Morali smo da čistimo pod, zemlju od zagađenja zbog cele istorije. Ne znam šta je tu bilo. Tako da mislim da bi trebalo da mi zahvalite što sam očistio lokaciju“, rekao je.

Ističe da je lokacija bila „sramotna“, da je bilo smeća i da je bilo prljavo, a upitan da li je to razlog za rušenje privatne svojine navodi da nije upoznat sa time, ali da o tome pitamo predstavnike države Srbije.

„Sve što vam mogu reći, ja poštujem zakon. Nadam se da i oni poštuju zakon“.

Na konstataciju novinarke da nije poštovan zakon, on je rekao:

„Dobro, ako nisu. Ali, razgovarajte sa njima, niko ne sme da krši zakon jer nisam stručnjak za vaše zakone. Da sam na vašem mestu, iz onoga što sam video pre 11 godina, trebalo bi da molite bilo koga da dođe. Znate koliko je ljudi su pokušali da dovedu, svi su vam rekli ne. Znate li to? Trebalo bi da potražite to. Želim da kažem javnosti. Toliko puta je Vlada tražila ljude i niko nije hteo da dira jer je izgledalo tako loše. A sada, kad je uspešno, sada postavljate sva ta smešna, smešna pitanja“.

Alabar dodaje da su ljudi zainteresovani za progres i veruje da je upravo to doneo Srbiji svojim projektom.

”Samo kritike, kritike… ako nastavite sa kritikama vratićete se u kameno doba”, kaže Alabar.

Ima li kraja širenju Beograda na vodi

Prema prvobitnom ugovoru, Beograd na vodi je trebalo da se prostire na 177 hektara.

Nedavno je objavljen i Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene za ovaj projekat, koji obuhvata 344,68 hektara, na desnoj i levoj obali reke Save.

Planirana je prenamena više objekata i prostornih celina, uključujući prostor Sajma gde ostaje kao zaštićena samo Hala 1, a gde je predviđena opera. Menja se i lokacija Stare šećerane, kulturno-umetnički distrikt Savamala, a najavljeno je i uređenje prostora do Terazijske terase.

Alabar, upitan postoji li kraj širenja Beograda na vodi, odgovorio je: „Mislim da postoji. Zato što mislim da je to samo veličina. Ništa ništa posebno“, i zatim dodao da ova kompanija ne planira još više gradnje u tom projektu.

„EU voli da drži lekcije“

Mohamed Alabar sa svojim kompanijama ima velike projekte u 18 zemalja regiona. U zapadnom delu Evrope ima hotele, ali ne i velike projekte iza kojih su stale i u kojima udeo imaju države. Tvrdi međutim da je isti model zakonit i primenjuje se i u evropskim zemljama.

On kaže da Evropska unija „voli da im drži lekcije“ i podseća da Bečkom konvencijom su dozvoljeni međudržavni sporazumi, te da je tom konvencijom određeno da je posao u redu dokle god je sve urađeno na pošten način.

On kaže i da ne razume ponekad sumnju ljudi u zemljama u kojima posluje, jer, kako kaže, dolazi iz zemlje u kojoj postoji samo crno i belo i nemaju sumnjičavost.

„Dolazim iz kulture u kojoj je sve jasno. Nema igara, nema laži. Nisam navikao da sumnjam u ljude. Ne sumnjam u ljude. Možda treba da naučim…“, naveo je.

Alabar priznaje da možda kada odu u određene zemlje moraju da budu pažljiviji i da nauče više.

Na pitanje da li to znači da nisu navikli na korupciju, odgovorio je: „Ne, ne mislim na korupciju. Mislim da je naše okruženje drugačije od Italije, drugačije od Crne Gore, drugačije… Tako da se određeni ljudi brinu zbog određenih stvari, kao u vašoj zemlji. Ja kada radim posao, ne brinem o tim stvarima jer nisam navikao na to. Vaše brige su drugačije od mojih. To je samo razlika u tome odakle dolazimo. Nema ništa loše u tome što vi imate, ni u tome što ja imam“, rekao je.