Retke su sportistkinje na osnovu čijeg fizičkog izgleda nećete precizno ili približno tačno pogoditi sport kojim se bave. Oni koji nikada nisu bili u prilici da upoznaju novu juniorsku svetsku prvakinju u lou-kik boksu 18- godišnju Novopazarku Saidu Bukvić verovatno ni iz tridesetog pokušaja ne bi uspeli da odgovore na jednostavno pitanje, u kom sportu je ova devojka lepih crta lica najbolja na planeti?
Pitoma i miroljubiva do ulaska u ring Bukvićeva je karakterom i izgledom znala da zavara mnoge svoje protivnice. „Uglavnom su moje rivalke krupnije i za glavu više od mene. Nikada nisam imala kompleks te vrste. Ako bi se vodila samo tim kriterijumima sama sebe bih u startu procenila slabijom u odnosu na većinu drugih takmičarki. Naravno kvalitet i snaga udarca ne kriju se u visini i izgledu. Tako ne izgleda na prvi pogled, ali je tačno da se moji najveći aduti snažni udarci rukom i nogom. Cilj u skoro svakoj borbi je da protivnicu načnem jakim udarcima u glavu, onda u trbuh. Ako u tome uspem, a uglavnom uspevam, borbu privodim kraju ili završavam snažnim nožnim udarcem. U karijeri sam imala oko 90 mečeva, od toga 85 pobeda, četrdesetak prekidom borbe ili nokautom. Jedini porazi došli su od desetak godina starije Sonje Sučević iz Surčina“, sa samopouzdanjem iz ringa izlaže svoj kroki sportski portret Bukvićeva.
Devojka visoka 1,63 cm i teška 52 kg osvojila je kao juniorka sve što se može u amaterskom i profesionalnom kik-boksu. Kolekcionarka medalja je u svim disciplinama ovog sve popularnijeg borilačkog sporta, lou-kiku, ful kontaktu, K-1, kik- lajtu, lajt-kontaktu. Višestruka je prvakinja Srbije u ovim disciplinama, dva puta amaterska prvakinja Evrope, osvajačica Svetskog i Balkanskog kupa, profesionalni prvak Evrope i sveta u lou-kiku. Lou-kik je disciplina u kojoj rado nastupa i u kojoj je nedavno u Riminiju stigla i do titule juniorske šampionke sveta. „ Volim tu disciplinu koju od svih ostalih izdvaja to što u njoj nema udaraca kolenom, mada volim i ful kontakt u kome su dozvoljeni udarci od kuka pa na gore. Još se nadam da bi ful kontakt mogao da bude zastupljen na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine. Olimpijske igre su kruna jedne karijere. Nedostaje mi još ta medalja da bih mogla da kažem da sam sve što se može osvojiti osvojila“, s nadom da će se pojaviti na najvećoj smotri svetskog sporta govori Bukvićeva.
Klasični boks od pre nekoliko godina nije više samo privilegija muškaraca. Dame s kacigama u ringu prvi put na Olimpijskim igrama pojavile su pre dve godine u Londonu. Ni ovaj sport Bukvićevoj nije stran. Pre tri godine u Rusiji je na Evropskom juniorskom prvenstvu osvojila treće mesto. „Nije problem prebaciti se sa kik-boksa na klasični boks. Nikako se ne može dogoditi da zaboravite kako udarci nogom u njemu nisu dozvoljeni. Orijentir su mi patike. U kik-boksu ste bosi, a u klasičnom se nose patike. Kad ih imam na nogama znam da ne mogu zadati udarac nogom. U ovom trenutku konkurencija u kik-boksu je mnogo jača nego u olimpijskom boksu tako da se nadam da ću ne bude li ful kontakt proglašen olimpijskom disciplinom u narednom periodu bar u ovom sportu uspeti da izvadim vizu za Rio 2016. Želim da budem u Brazilu, nebitno u kojem sportu“, veruje i nada se da će ispuniti veliki sportski i životni cilj Saida Bukvić.
Sa tri pobede nedavno se u Riminiju okitila zlatnom medaljom na Svetskom prvenstvu za juniorke, od danas kreće sa pripremama i u susret novom izazovu Svetskom seniorskom prvenstvu u Bilbau. „Debitujem među seniorkama i u znatno jačoj konkurenciji. To me neće sprečiti da opet idem na medalju u lou-kiku. Od danas pa u narednih petnaest dana na Tari sa klupskom koleginicom Ajlom Lukač i reprezentativkama iz ostalih klubova pod vođstvom selektora Nebojše Miloševića pripremaćemo se za novu ,,žetvu“ medalja. Kao i u Riminiju, nedostajaće mi moj trener Husein Dupljak. Mnogo sam sigurnija kada je i on uz mene. Dogodili se da ja i Ajla osvojimo zlatne medalje u Bilbau steći ćemo pravo da objedinimo titule u WKU ( Svetska profesionalna organizacija ) i WAKO (Evropska profesionalna federacija ) organizaciji. Ti mečevi bi se održali do kraja godine najverovatnije u Novom Pazaru. Takođe, odmah posle završetka ovog Evropskog prvenstva mene i moju klupsku drugaricu čeka i odbrana profesionalnih titula u Francuskoj“, govori o svojim planovima do kraja godine Bukvićeva.
Podrška porodice i trenera
Vrlo dobra učenica četvrte godine Ekonomske škole u Novom Pazaru i budući student Fakulteta za fizičku kulturu osim roditeljima za svoje uspehe zahvalnost duguje i treneru Huseinu Dupljaku, čoveku koji je osmislio Klub borilačkih veština Novi Pazar. „Meni i svima u klubu on je drugi otac. Bez njega ne bi bilo ni ovih titula. Uz Dupljaka postala sam vrhunski borac i osoba koju krase sve ljudske vrline“, biranim rečima o svom treneru govori Saida.
„Osvetila“ drugaricu
Zanimljivo je da je Bukvićeva do 13 godine aktivno trenirala aikido, onda je otišla na jedan kik-boks meč da bi gledala svoju drugaricu koja je izgubila borbu. „Kako u aikidou nema borbe i jakih udaraca poželela sam da osvetim drugaricu. Dopao mi se ovaj sport i mislim da nisam pogrešila. Mnogo važna mi je u početku bila podrška koju sam dobijala od oca Senada, brat Sedat i majka Semina tada se nisu slagali sa mojim izborom. Otac mi je kupio prve rukavice, ubrzo su počeli da stižu i uspesi tako da su moju odluku da se bavim kik-boksom prihvatili majka i brat. Brat Sedat mi se priključuje u sali sa treninge i iza njega su sada mnogobrojne titule. Verujem da ćemo zajedničku nisku medalja nastaviti sledeće godine na Svetskom prvenstvu za seniore u Beogradu“, govori Bukvićeva o svojim počecima i nadanjima u skorijoj budućnosti.
Veruje u Ajlu i oduševljava je Badr
– Ubeđena sam da će moja klupska drugarica Ajla Lukač osvojiti zlatnu medalju na predstojećem prvenstvu u Bilbau. Toliko je dominantna u kategoriji do 56 kg lou- kika da ne vidim ko bi je na tom putu mogao zaustaviti, veruje u uspeh svoje prijateljice u Španiji Bukvićeva.
Oduševljena je Saida bivšim svetskim šampionom u teškoj kategoriji discipline K-1 Marokancem Badr Harijem. Koliko voli način vođenja borbe jednog od najboljih i najkontroverznijih kik boksera svih vremena pokazuje i to da je između svog imena i prezimena dodala i Badr. Od tada ne postoji više niko ko je ne zove Saida Badr Bukvić.
Ne primenjujem veštinu van ringa
Saida Bukvić svakodnevno u sali za treninge provodi dva puta po sat i po radeći na fizičkoj pripremi i usavršavanju ručne i nožne tehnike. Kaže da nikada nije došla u situaciju da svoje znanje primeni van ringa, što potvrđuje i njena najbolja drugarica Selma Sejdić, koja sluša potvrdno klima glavom na sve ono što Saida izgovara. „Nikada to sebi ne bih ni dozvolila. To bi bila zloupotreba onoga što sam naučila. Recimo, moji drugovi muškarci znaju šta i koliko mogu. Sa njima o sportu kojim se bavim i jačini mojih udaraca ,,raspravljam“ samo kroz šalu“, reče Saida Bukvić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
