„Moje pleme snom mrtvijem spava“

– Njegoševo genijalno delo predstavlja čudesan sklad između izuzetnih duhovnih umetničkih vrednosti i fizičke lepote. Sve je u njemu odraz iskonske narodne snage i prefinjenih stvaralačkih struna koje su spevale najlepši ep u našoj literaturi. Njegoševi stihovi postali su stvarna vrednost našeg naroda, oni se citiraju u svako vreme i na svakom mestu. To je vekovna mudrost, jasno formulisana misao, pouka i putokaz, rešenje i ohrabrenje, kazao je mr Nikola Bjelić, profesor francuskog jezika i književnosti, u besedi posvećenoj Njegošu, koja je bila uvod u izuzetno kvalitetan i posećen umetnički događaj, upriličen na sceni novovaroške Biblioteke.

Njegoš je, kako ističe Bjelić, onaj suštinski narodni duh, on je naš ponos jer se svrstava među najsnažnije umetničke izraze u svetu, dostojan najboljih grčkih epova i Šekspirovih tragedija, koji je stvarao u sudbonosno vreme, pišući o prelomnim istorijskim događajima. „Njegoš nije običan pesnik, on je više od toga – neobična Božja poruka kako treba živeti. On je pravi duhovni vladar nebrojenih ljudskih duša. A njegov „Gorski vijenac“ i „Šćepan mali“ isključivo su postavljeni u službu kosovske misli“, ocenio je Bjelić, nakon čijeg obraćanja je usledila pozorišna predstava „Moje pleme snom mrtvijem spava“, koju je, po scenariju Blagoja Rogača, režirao Vladimir Dulanović.

Brojnu domaći publiku oduševila je te večeri odlična glumačka ekipa – Fehima Ibišbegović, Nebojša Radišić, Radisav Tatović, Nikola Dragašević, Salih Turkmanović, Vuk Šaponjić, Aleksandar Bjelić, Milanko Mandić i Vladimir Dulanović Toki. Izvodeći narodnu pesmu „Crven cvete“, upečatljiv nastup imala je i pevačka grupa Doma kulture ( u sastavu Marija Kolašinac, Milica Aksentijević, Bojana Prelić i Zorana Zorić), a odličnu muziku potpisuju Faruk Ibišbegović i Erdil Rujević, koji je i korepetitor predstave. Jednostavnu, a autentičnu scenografiju uradio je Stanko Nikačević, za izbor muzike i ton je bio zadužen Duško Kutlešić, a za svetlo Isak Dudić.

– Obeležavanje ovog značajnog jubileja nije samo pitanje nacionalnog u kulturi, već je to „opštenarodna tema“. Tako će tokom decembra u Moskvi i Peterburgu, na međunarodnom kulturnom forumu, biti organizovane večeri posvećene našem velikom pesniku. Izgleda, međutim, da mi u Srbiji još uvek nismo u stanju da dosegnemo Njegoševe vaseljenske poruke. Može li neko da zamisli englesku ili nemačku kulturu koja zbog nedostatka finansijskih sredstava ne obeležava jubileje Šekspira ili Getea. Naša Biblioteka je, ipak, odlučila da, i pored skromnih mogućnosti, obeleži veliki jubilej na lokalnom nivou. Možda će naš stav po ovom pitanju i u ovom trenutku za nekog biti pomalo radikalan. Ako danas, međutim, želimo da modernizujemo kulturu, izgleda da to jedino i možemo uraditi na radikalan način – rekla je Nera Čović, direktorka novovaroške Biblioteke, koja je inicijatorka i organizatorka ovog izuzetnog kulturnog događaja.