Morel pobegao od Hitlera

Matijas Ul i Henrik Eberle: KNJIGA O HITLERU /10

Ovo istorijsko štivo rasvetljava tajni dosije NKVD-a namenjen Josifu V. Staljinu, sastavljen na osnovu zapisnika sa saslušanja Hitlerovog ličnog ađutanta Ota Ginšea i sobara Hajnca Lingea u Moskvi 1948. i 1949. Tekst dosijea sadrži opise dvojice SS oficira koji su Hitlera sretali svakodnevno, što nam pruža sliku realnog života ljudi u Hitlerovom okruženju. Sa dozvolom izdavača Narodne knjige iz Beograda objavljujemo najzanimljivije delove.

Morel je uskoro izašao iz prostorije. Dobio je Hitlerovu dozvolu da avionom otputuje na Obersalcberg. Dr Štumpfegeru, koji je Hitleru upravo trebalo da da injekciju stimulansa, žurno je dobacio nekoliko nerazumljivih uputstava. Morel je jecajući i drhteći, još iste večeri napustio bunker i odvezao se na aerodrom „Gatov“ odakle je odleteo na Obersalcberg.

Tako se poneo Hitlerov dugogodišnji lični lekar, kome je dodelio profesorsku titulu, odlikovao ga Zlatnim stranačkim odlikovanjem i Viteškim krstom.

Tokom ratnih godina Morel je kupio velike fabrike u Hamburgu i češkom Olomoucu, u kojima su se proizvodili njegovi hormonski preparati, vitaminski koncentrat „vitamultin“ i prašak protiv vaši pod imenom„rusla“. Taj poslednji preparat Morel je sam razvio za potrebe nemačke vojske. Svoj „pronalazački duh“ posebno je pokazao kada je smislio ime preparata. Naziv „rusla“ dobio je povezujući prve slogove reči „ruskavaš“ („Russische Laus“). Vojnici nisu hteli da koriste taj prašak jer nije bio delotvoran i užasno je smrdeo. Šalili su se da prašak privlači vaši i da ubija vojnike svojim smradom. Međutim, vojska je morala koristiti taj prašak jer je to Hitler kategorički naredio, a Morel je time zaradio milione.

Kupio je luksuznu vilu na Švanenverderu na jezeru Vanse kod Berlina i još jednu vilu u lečilištu Heringsdorf na Baltičkom moru. Upravo je nameravao da sagradi još jednu u Berhtesgadenu. Morel je 1944. počeo da radi na posebnom eksplozivu koji je trebalo da uništi rusku armiju. Zato je naručio elektronski mikroskop; u to vreme u Nemačkoj su postojala samo dva ili tri primerka tog mikroskopa koji su bili namenjeni atomskom istraživanju. Međutim, nije uspeo u tome pa je zamolio Hitlera da mu nabavi taj skupoceni mikroskop, što je on i učinio s obzirom na to da mu je Morel bio „ljubimac“. Morel je mikroskop smestio u laboratoriju u Berhtesgadenu koja je bila posebno sagrađena za tu svrhu. Ali taj ratni profiter je posle svega pobegao od rata.

Posle Morelovog bekstva, u njegovu sobu, koja je bila preko puta Hitlerove, preselio se Gebels. Njegova supruga s decom ostala je u Hitlerovom starom bunkeru.

Uveče je Hitler pozvao Ginšea u sobu za sastanke gde su već čekali Gebels i Borman. Sva trojica su se nagnula nad raširenu kartu grada Berlina. Hitler ju je namrgođeno posmatrao. Rekao je Ginšeu kako su upravo saznali da je stanovništvo u severnim delovima i u radničkoj četvrti Vajsense na prozore okačilo crvene i bele zastave, da su se na nekim mestima nemački vojnici povlačili bez borbe i da su mnogi dezertirali. Hitler je naredio Ginšeu da tamo smesta pošalje jedan SS-odred i da vojnike koji budu bežali na licu mesta ubiju. Gebels je odmah dobacio: „Moj fireru, obećavam vam da će crvene i bele zastave ubrzo nestati s kuća. Naredio sam da krivci budu streljani ili obešeni na vidnim mestima u gradu. To će biti upozorenje drugima.

Ginše je izašao iz Hitlerove sobe i odmah sastavio dve mobilne trupe od SS-ovaca iz Hitlerove lične straže i vozača Kancelarije, pa ih poslao u severne delove Berlina s naredbom da vojnike i oficire koji su bežali vrate u rovove. Svi koji su pružali otpor trebalo je da budu dovedeni u Kancelariju. Posle nekog vremena obe trupe su se vratile s grupom oficira i vojnika. Obesili su ih na železničkoj stanici Fridrihštrase. Na grudima su nosili pločicu s natpisom: „Visim ovde jer nisam izvršio firerovu naredbu!“

Ujutru u 5 sati 24. aprila znatno se pojačala paljba ruske artiljerije. Na Kancelariju Rajha i na njenu okolinu padala je kiša teških granata.

Nastavlja se