Da li sada, kada su se SAD i Rusija na neki način zbližile zbog odluke Vašingtona da odustane od raketnog štita u Istočnoj Evropi, naredni logični potez treba da bude pristupanje Rusije NATO? Veći deo stručne javnosti potvrdno odgovara na ovo pitanje. Naime, u proteklih nekoliko godina ruske percepcije povodom NATO svodile su se na sledeće: Severnoatlantski savez je pretnja koja će nasrnuti u pravcu ruskih granica. S druge strane, NATO nikada nije jasno rekao „da“ u smislu poboljšanja odnosa sa Kremljom.
Proces angažovanja bi, smatraju stručnjaci, predstavljao moćni stimulans za Moskvu da razmisli o svom antagonizmu prema baltičkim državama, Ukrajini, Gruziji. Bio bi to takođe test i za NATO, smatra Toni Halpin iz moskovskog biroa britanskog Tajmsa. On dodaje da bi time takođe bila i završena transformacija tela usredsređenog uglavnom na evropsku bezbednost u jednu vrstu angažovanog saveza zaduženog za globalnu bezbednost.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen pre nekoliko dana objavio je da je Savezu potrebna Rusija, kao prava interesna grupa u evropskoj i međunarodnoj bezbednosti. Ruski lider Dmitrij Medvedev u pokušaju da razreši tenzije predlagao je novu panevropsku bezbednosnu strukturu. Ali većina država članica NATO nisu zainteresovane da „izmišljaju nove bezbednosne okvire“ delom zbog sumnjičavosti prema motivima Moskve.
Ruska aplikacija za prijem u NATO bila bi ohrabrenje za Savez, jer bi se na taj način odrazila potreba Moskve za sigurnošću. To bi umanjilo tenzije sa Ukrajinom povodom sudbine ruske crnomorske flote na Krimu ukoliko bi obe zemlje bile u NATO. Slična situacija je i sa ruskim bazama u otcepljenim gruzijskim regionima Južnoj Osetiji i Abhaziji. Kremlj za sada nema inicijative da odustane od baza ali bi mogao da odmeri njihovu korisnosti u odnosu na potencijalne dobitke koje bi ruskoj vojsci donelo članstvo u NATO. Članstvo u NATO dalo bi Moskvi garancije da nijedna bezbednosna odluka na evropskom kontinentu ne može biti preduzeta bez njenog pristanka, što je nivo uticaja za koji se Moskva zalaže, tvrdi Halpin. Kada je Vladimir Putin održao svoj prvi samit sa Džordžom Bušom 2001. u Sloveniji, tada je objavio da je SSSR imao tajne razgovore o pristupanju NATO 1954. Na pitanje da li bi Rusija jednog dana mogla da postane članica, Putin je odgovorio: „Zašto da ne?“, navodeći da Rusija ne posmatra NATO kao „neprijateljsku organizaciju“. Potez sadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame da „resetuje“ odnose sa Rusijom nakon odustajanja od antiraketnog štita nudi priliku da se testira ko postaje saveznik Moskve unutar NATO. Ruska aplikacija za članstvo bi sigurno poremetila mit domaćih zagovornika autoritarizma u Kremlju da je NATO antiruska organizacija. Takođe, u slučaju kada bezbednosno pitanje ne bi bilo jedno od razloga za zabrinutost, stanje demokratije u Rusiji bi onda mnogo više došlo do izražaja.
Fjodor Lukjanov, glavni urednik ruskog magazina Globalna politika, ističe da pokušaji da se potkopa uticaj NATO u Evropi neće uspeti. NATO će i dalje biti osnovna regionalna bezbednosna organizacija. Ako Rusija uporno dovodi u pitanje opstanak NATO, to će podgrejati unutrašnje strahove i proizvesti suprotne reakcije. Lukjanov ističe da bi veća vojna sposobnost NATO bila od koristi za Rusiju. Ukoliko se, međutim, nesloga nastavi Centralna Evropa i baltičke države će vršiti pritisak za direktnim prisustvom američkih trupa na svojim teritorijama kao jedinog pouzdanog bezbednosnog garanta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
