„Možda nemamo patrijarha na čelu kolone, ali nas pozdravljaju crkvena zvona“: Studentkinje o podršci nalik onoj iz ’97. (VIDEO)

„Možda nemamo danas patrijarha koji će stati pred kordon, ali itekako imamo kvalitetne iskrene i čestite ljude, koji su prepoznali našu borbu“, navela je za N1, dodajući da se to vidi i po tome što su ih tokom šetnje pozdravljala i crkvena zvona.

Ni studentkinja Sonja sa Pravnog fakulteta ne očekuje patrijarha ispred studenata, ali kaže studenti tačno znaju ko ih podržava. „Prebrojali smo se i 28. decembra (prikupljanje potpisa za bazu za izbore, prim. aut) pri tom to je samo delić ljudi koji nas podržava i koji podržava naš zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, navela je ona.

Jovana sa ETF je, na pitanje N1 da li im nedostaje podrška kakvu su je studenti imali 1997, kaže da veruje da ipak tu podršku – imaju. „Crkva se ne ogleda i ne čini je samo njen vrh i poglavar, crkva je zajednica i čine je individue koji joj pripadaju, i verujem da je dobar deo njih prepoznao našu borbu. Podršku crkve smo mogli da vidimo u svakom gradu, u svakom selu, gde su nas pozdravljala crkvena zvona tokom naših šetnji, mogli smo da je vidimo u Studenici kada su (monasi) pružili konak studentima iz Novog Pazara, pa smo mogli i da je vidimo i večeras kada smo primili sliku vladike Maksima, koja je uručena studentima. Tako da mislim da ta podrška postoji. Možda nemamo danas patrijarha koji će stati pred kordon, ali itekako imamo kvalitetne iskrene i čestite ljude koji su deo naše zajednice i koji će jednog dana doći na prave pozicije“, navela je studentkinja.

Težnja svakog autorirarnog režima je, kako dodaje, da sruši znanje i obrazovanje i da sruši taj deo, u ovom slučaju, mladosti koji može da im se suprotstavi. Dodaje i da se znanje i integritet ne bazira samo na akademskom obrazovanju i da se pokazalo da su ljudi iz svih sfera društva pokazali da želja za znanjem i slobodnom mišlju nije urušena i da niko ne može da je uruši, pa da se toga sada „neki plaše“.

Smatra da je ono što je najviše privuklo ljude to što su prepoznali da se „mi ovde borimo protiv kulta ličnosti. „Borimo se protiv ideje da neko diktira put i smatramo da svi zajedno, kroz zajednički dijalog i angažovanje, moramo biti oni koji će ispisivati istoriju“, navela je Jovana i dodala da smatra da je to ono što privlači ljude ka studentskom pokretu.

Dodaje da su naredni koraci da nastave da razgovaraju sa ljudima, ali i da organizuju tribine i prostore za diskusiju sa ljudima, kako bio oni mogli da se uključe. Svako ko se pridružio pokretu, kaže Jovana, tačno zna šta su problemi struke kojoj pripada.

„Ovo nije samo naša borba – oni ne podržavaju nas, oni podržavaju sami sebe, jer su oni deo ove borbe i oni kroje šta je ono što tačno žele da mi radimo i zato žele da budu deo ovoga, jer žele da daju svoj doprinos, i žele da se njihova ideja vidi na delu“, navela je.

Podsetila je na 14. avgust i na neviđeno nasilje u Valjevu, i dodala da će zbog toga bu tom gradu 14. februara biti održan skup… „Gde ćemo pokazati da smo i dalje zajedno, da to nisu stvari koje mogu da nas slome i da i dalje možemo da ostanemo jaki, uprkos nasilju i pritiscima… I da to nije način na koji ovakav talas promene može da se sruši“, zaključila je studentkinja Jovana.

Studentkinja Sonja sa Pravnog fakulteta, na pitanje da li očekuje da iza njih stane patrijarh kao 1997, kaže da takvu podršku ne očekuju. „U poslednjih godinu dana smo saznavali ko može, a ko ne može da nas podrži i to je u redu. Znamo koji je broj ljudi koji nas podržava, znamo iz kojih profesija dolaze i zahvalni smo za svu podršku“, navela je naša sagovornica.

Na konstataciju novinarke N1 da je bilo i niskih udaraca u proteklih godinu, kaže da oni oduvek postoje i da se sa tim bore od početka, a da je potpuno u redu da ih ljudi kritikuju i da su u tu borbu ušli spremni da će da dobijaju kritike.

„Najneočekivanije za nas je bilo što ti udarci i kritike dolaze od onih koji navodno imaju iste ciljeve kao mi, ali nije ništa na šta se nismo navikli“, rekla je, navodeći da se ne obaziru previše na to.

Upitana o komentarima po pitanju brojnosti protesta, kaže da nije u pitanju protest već skup i da im nije cilj da se prebrojavamo.

„Za poslednjih godinu dana smo se bezbroj puta prebrojali, prebrojali smo se i 28. decembra (prikupljanje potpisa za bazu za izbore, prim. aut) pri tom to je samo delić ljudi koji nas podržava i koji podržava naš zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora“, navela je i rekla da ta masovnost na ulici nije glavni cilj.

Na pitanje da li će otići iz zemlje ili drže obećanje, kaže da je to najlakše i da uvek mogu da odu, mada postoje ljudi koji ne mogu da upišu master u inostranstvu ili tamo nađu posao. „Stojimo već i više od godinu dana iza toga da se mi borimo da ovde promenimo stvari, zato što mislimo da i mi i svi ostali zaslužujemo da ovde bude bolje, i da ovde budemo srećni“, navela je.