Dok antiimigrantsko raspoloženje uzima maha širom Evrope, zbog čega se desničarsko-populistički talas širi od obala Mediterana do hladnih voda Skandinavije, u Nemačkoj raste zabrinutost da bi takva politika mogla da pusti korenje i u okviru njenih granica, na plodnom tlu finansijske neizvesnosti, sve intenzivnijeg antimuslimanskog osećanja i sve većeg političkog vakuma, što je posledica pada nekada moćne Hrišćanskodemokratske unije, navodi se u analitičkim krugovima.
Iako su Šveđani na nedavnim izborima omogućili ulazak u parlament partije koja zagovara antiimigrantsku politiku, dok su Francuzi zauzeti deportacijom Roma u njihove matične zemlje, Nemci nastavljaju debatu o bestseleru u kojem se muslimanski imigranti krive za „uprošćavanje društva“. Takođe su čuli kako istaknuti konzervativni saveznik kancelarke Angele Merkel govori da je Poljska doprinela potpirivanju Drugog svetskog rata. „Neizvesnost je široko rasprostranjena u nemačkom društvu“, rekao je Gero Nugebauer, politikolog na Univerzitetu u Berlinu. „To je uvek dobra osnova za one koji govore ljudima da se svi njihovi problemi mogu rešiti jednostavnim metodama koje se drugi ne bi usudili da sprovedu u delo, kao što je proterivanje stranaca“.
Od kraja Drugog svetskog rata nemački zakoni, politička elita i društvene konvencije nisu dozvoljavale desničarskim partijama da osvoje dovoljno poslaničkih mesta u parlamentu. Desničarska partija je poslednji put gotovo dosegla izborni prag od pet odsto sedamdesetih godina prošlog veka, navode stručnjaci. Međutim, politička geografija države preoblikovana je jakim izlivima nezadovoljstva koji su dolazili iz različitih pravaca. Javna netrpeljivost prema Evropi raspirivana je paketom finansijske pomoći za Grčku, u čemu je glavnu reč imala Nemačka, što je nemačka javnost ocenila kao plaćanje duga zbog raskalašnosti i neodgovornosti drugih.
U takvom jednom okruženju izašla je knjiga bankara Tila Sarazina „Nemačka izvršava samoubistvo“. U knjizi, koja je za malo više od mesec dana prodata u 600.000 primeraka, zapravo se predstavlja pitanje koje, kako se čini, ujedinjuje evropsku javnost, a to je neprijateljsko raspoloženje prema strancima, naročito prema muslimanima. Nedavno sprovedene ankete javnog mnjenja pokazuju da bi neka desničarski orijentisana partija mogla da osvoji i do 20 odsto glasova, te bi u tom slučaju ušla u parlament.
„Bilo bi teško da se sve to pokrije jednom rečju. Da li je u pitanju ksenofobija? Ne, zapravo nije, ali bi moglo da preraste u nešto tako“, rekao je Majkl Noman, urednik mesečnog političkog magazina Sisero u Berlinu, komentarišući političke događaje u regionu, „Počela je potraga za žrtvenim jagnjem“. Prema mišljenju političkih stručnjaka, pored toga što je u Nemačkoj prisutan antiimigrantski sentiment, stiče se utisak da nova desnica profitira od činjenice da među konzervativcima preovladava osećaj da su ih napustile Hrišćanske demokrate Angele Merkel.
Nekoliko visokih zvaničnika Hrišćansko demokratske unije nedavno se povuklo iz partije uz obrazloženje da je stranka skrenula s puta, te su njeni članovi ovog meseca zatražili zaokret ka desnici, čemu se Merkelova protivila. Jedan bivši pripadnik stranke nedavno je formirao novu partiju „Sloboda“, koja je zasnovana na antiimigrantskoj agendi koja se protivi EU, dok su vodeći partijski zvaničnici priznali da postoji potreba da se unapredi politički dijalog da ne bi jačala desnica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
