Musolini bio britanski obaveštajac

Mora da je to britanskoj obaveštajnoj agenciji izgledalo kao dobra investicija. Musolini, koji je u to vreme bio 34-godišnji novinar, nije bio samo voljan da obezbedi garanciju da se Italija bori uporedo sa saveznicima u Prvom svetskom ratu objavljivanjem propagande u svojim novinama. On je takođe želeo da pošalje mladiće da „ubede“ mirovne demonstrante da ostanu kod kuće. Isplate Musoliniju odobravao je ser Semjuel Hoare, član parlamenta i predstavnik MI5 u Rimu, koji je u to vreme bio na čelu stočlanog osoblja britanske obaveštajne službe u Italiji.

„Najnepouzdaniji saveznik Britanije u ratu u to vreme bila je Italija nakon što se revolucionarna Rusija povukla iz sukoba“, rekao je istoričar sa Kembridža Piter Martlend, koji je otkrio detalje sporazuma postignutog s budućim diktatorom. „Musolini je dobijao sto funti nedeljno od jeseni 1917. tokom narednih gotovo godinu dana za širenje proratne kampanje, što je danas ekvivalentno sumi od 6.000 funti nedeljno“. Hoare, koji će kasnije biti poznat kao lord Templvud, spomenuo je Musolinijevo angažovanje u memoarima 1954, ali je Martlend prvi put naleteo na detalje o Musolinijevoj plati dok je pretraživao Hoareva dokumenta.

Dok je održavao proratnu kampanju u Il Popolo d’Italia, novinama koje je uređivao, Musolini je takođe rekao Hoareu da će poslati vojsku italijanskih veterana da potuku mirovne demonstrante u Milanu, što je bila generalna proba za njegove fašističke jedinice. „Poslednje što je Britanija želela jesu akcije štrajkača koji žele mir i koji će rezultirati obustavom rada fabrika. Bila je to ogromna plata za nekog ko je u to vreme bio samo novinar. Međutim, to je sitnica u poređenju sa četiri miliona funti koje je Britanija trošila na rat svakog dana“, rekao je Martlend. „Nemam dokaza kojim bih mogao da potkrepim svoju sumnju da je Musolini, koji je bio poznati ženskaroš, takođe dobar deo novca trošio na ljubavnice“.

Nakon primirja, Musolini je počeo da napreduje ka vlasti u čemu mu je pomogla izborna krađa i nasilje fašista, te je do sredine 1920-ih zaveo fašističku diktaturu. Zahvaljujući ambicijama da poseduje kolonije u Africi, 1935. je ponovo stupio u kontakt sa svojim starim isplatiocem. U to vreme kao šef britanske diplomatije, Hoare je potpisao pakt Hoare-Laval, kojim je Italija dobila kontrolu nad Abisinijom. „Nema razloga verovati da su njih dvojica bili prijatelji, mada je Hoare imao dugu ljubavnu aferu sa Italijom“, rekao je Martlend, čija su istraživanja objavljena u istoriji o MI5 Kristofera Endrjua Odbrana carstva, koja je u prodaji od prošle nedelje.