Na Čačalici začet Pokret gorana

Na radnoj akciji u Spomen parku okupilo se 250 gorana svih generacija iz čitave Srbije koji su simbolično zasadili 50 plemenitih lišćara.

Pošto se aktivno pridružio akciji, ministar Dragin se obratitio mnogobrojnim ljubiteljima prirode počevši prigodnim Zmajevim stihom : – Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo zasadi, a drvo je blagorodno pa će da nagradi“. Danas, na početku nove vegetacione sezone, 39. put svuda u svetu slavimo Dan šuma koji se ovde poklapa sa ovim divnim jubilejom – pola veka rada Pokreta gorana. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da, otkada smo izmenili Zakon o poljoprivrednom zemljištu, gorani više nemaju problem sa mestom na kome će saditi drveće pa to mogu raditi i na poljoprivrednom zemljištu. Godišnje zasadimo oko 4.500 hektara šume. To je negde oko osam miliona sadnica. Radimo sve što je u našoj moći da Srbija ima što više šuma kako bi sa 31 odsto zemljišta pod sadnicama, dostigli 41 procenat i time postali jedna od najšumovitijih zemalja u Evropi. Vremena se menjaju. Neodgovormo ponašanje ljudi dovelo je do toga da da smo u procesu globalnog otopljavanja. Svi znamo šta je efekat „staklene bašte“ a znamo i šta nam valja činiti, rekao je ministar Dragin učestvujući u ekološkoj „zelenoj“ akciji pošumljavanja u Požarevcu.

Pored brojnih gorana, zaljubljenika u prirodu i predstavnika javnog života, simboličnoj akciji povodom jubileja Pokreta gorana Srbije prisustvovali su i predstavnici lokalne samouprave.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Skupštine grada Požarevca, diplomirani inženjer šumarstva Miomir Ilić, predsednik Organizacionog odbora ove manifestacije, podsetio je da je pre 50 godina u Srbiji formirana Goranska organizacija sa zadatkom da pristupi pošumljavanju goleti i zaštiti zemljišta i vode.

Godine 1960. izvedena je najuspešnija goranska akcija na inicijativu Društva inženjera i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu od 15. oktobra do 15. novembra, pod nazivom „Mesec dana šume“. Poznato je da šuma ima veliki značaj za egzistenciju čoveka. Nekada je šuma bila čovekov dom i njegov jedini životni prostor. Iz tog razloga počinje trajno zajedništvo čoveka i šume. Danas je rasprostranjeno mitološko zvačenje pojedinih vrsta drveća, poput jabuke, oraha i leske i sačuvana je u obredima, ritualima i običajima u pojedinim krajevima.

Pošumljavanje Čačalice, izgradnja Spomen-parka počela je krajem 1946. godine, kada su šumarski inženjeri Odeljenja za šumarstvo opštine Požarevac napravili plan pošumljavanja 3 hektara od raspoloživih 22 hektara i izvršili izbor sadnica za pošumljavanje. Prvi koji su pristupili realizaciji plana pošumljavanja bili su učenici Požarevačke gimnazije… Organizovana stručna sadnja počela je intenzivno 1958. godine zasađivanjem crnog bora. Godine 1962. nastavilo se sa uređenjem Čačalice, dovođenjem zemlje za ispunjavanje močvara, kako bi se svi zemljani radovi završili do 15. oktobra. Poseban period u razvoju Čačalice i unapređenju šumaskog fonda, kao najvećeg nacionalnog bogatstva je 1960. godina, kada je osnovan Pokret gorana u Požarevcu. Gorani su mukotrpnim radom osvojili ovo močvarno i teško brdo, zajedno sa inženjerima šumarstva koji su se dobrovoljno angažovali u radu sa mladim goranima, vojnicima i oficirima, podsetio je Miomir Ilić.

Prvi gorani u Požarevcu

Na početku snaženja Pokreta, najmasovniji učesnici goranskih akcija bili su učenici Poljoprivredne škole, Požarevačke gimnazije, Učiteljske škole, Škole učenika u privredi, Osnovne škole „Dositej Obradović“, „Vuk Karadžić“, „Veljko Dugošević“… Svi su oni doprineli da Čačalica postane spomenik rodoljuba, rada i mladih generacija. Poseban entuzijazam gorani su iskazali 1967. godine kada su zasadili breze iz Ruske Federacije u znak velike zahvalnosti crvenoarmejcima koji su dali svoje živote za oslobađanje Požarevca. Ta akcija duboko se urezala u naše pamćenje kao plemenita, osmišljena i svestrano korisna, rekao je, između ostalog, Ilić.