Na jelovniku specijaliteti zlatarskog kraja

– Kada su svojevremeno nakupci vršljali selima i bud zašto uzimali starine, nisam dao ove predmete. Za neke me vezuju deo mladosti i uspomene, sa njima su radili moji preci, deo njih i sada služi.Samo da je neko da mi pomogne da ih zaštitim od crvotočine i izložim u staroj kući, koju planiram da preuredim za doček turista, priča Dragan, vajkajući se što sve te rukotovorine ne mogu da stanu u tri sobe.

Uz stočarstvo i obradu imanja, šestočlano domaćinstvo Rosića od pre četiri godine se bavi turizmom. Stižu na padine planine Bosanje gosti iz Beograda, Novog Sada, Subotice, mogu da izdaju i desetak kreveta u četiri sobe.Seoska idila, prohladne noći i svežina jutra, te šetnje – okrepljuju namernike, pa pojedinci, koju dođu na sedam dana – ostanu dve nedelje.

– Gosti prave jelovnik i mogu da biraju – od sira, kajmaka i slanine, do proje i heljdopite, ali i kuvanog kupusa, sarme, piletine i jagnjetine. Na trpezi je gotovo sve sa našeg imanja – ističe domaćica Dragica (37), koja sir, što je retkost, kupi u drvene čabrice, a kad gosti zatraže – sprema i kajmak iz drvenih karlica i druge specijalitete kraja.

U Turističkoj organizaciji u Novoj Varoši kažu da su Rosići na glasu po domaćinluku i da, pošto imaju parno grejanje, goste primaju i zimi. Jedina je zamerka na kilometar i po makadamskog puta od crkve u centru sela.

– Znamo mi da nema gostiju bez puta, ali smo nemoćni.Treba put proširiti da se mogu komotno mimoići auto i kamion sa građom, uraditi propuste i kanale. Uz popravke, valjalo bi prema Bosanju asfaltirati bar jednu deonicu. Uzdamo se u pomoć Šumskog gazdinstva, koje izvlači stotine kubika građe, ali i obećanja iz opštine. Kako drugačije da razvijamo seoski turizam? – kazuje Dragan, kome je proletošnja poseta Sloveniji „otvorila oči“.

Na obližnjoj Raskrsnici, gde su se od pamtiveka sastajali čobani i meštani, Dragan kaže da uređuju fudbalsko igralište. Idealno je mesto i za kampere, a planinske vode ima u blizini.