Ponekad ništa tako dobro ne uspeva kao zaborav. Kako se u poslednje vreme u nekim pazarskim kuloarima često može čuti da FK Novi Pazar u odnosu na prošlu godinu nije napravio neki značajniji rezultatski pomak poslužićemo se za početak ovih redova isključivo statistikom.
I pored toga što ova matematička grana otkriva sve, a ne pokazuje ništa, nikako se ne može zapostaviti u trenutku kad se i najmanja sitnica priziva u pomoć ne bi li se pokušale odgonetnuti krajnje mogućnosti novopazarskih fudbalera u tekućem prvenstvu. Prošle godine u ovo vreme, dakle posle 14 kola, Novi Pazar je imao 20 bodova, bio je na sredini tabele, pritom je postigao 11 i primio 12 golova.
U ovom trenutku stvari stoje ovako- pet bodova više u odnosu na taj period i pozitivna gol razlika plus četiri. Opet, oni kojima brojke ništa ne znače zaključak po kome se tapka u mestu donose na osnovu imena koja čine tim. Aludira se na brojna ovoletošnja pojačanja. Biće da je i u ovoj situaciji konačno mišljenje izvedeno iz slučajne ili namerne senilnosti. Jeste da je prošle godine u ovo doba bilo tri puta manje novih fudbalera, ali se zato na polusezoni taj „manjak“ vrlo brzo nadoknadio. Da se podsetimo, tadašnjim starosedeocima Ćirki, Radosavljeviću, Pavloviću, Stojanoviću i Čokorilu pridružili su se Skopljak, Milenković, Starčević, Jokić, Miloš Živković, Nenad Jovanović, Nenad Simić, Đakovac i Stanojlović. Osim Milenkovića, svi su se brzo izmestili iz Novog Pazara. To su činjenice koje ne bi trebalo da se zaborave.
*Tik uz vodeće timove
Danas je Novi Pazar uz bok vodećim timovima lige. Namera nove ekipe rukovodilaca da klub skrene s puta koji ga je odveo u osrednjost je blizu uspeha. Primerenije je možda reći da je trasiran pravac kojim se valja dalje kretati. Publika se vraća na Gradski stadion. Pošteno treba reći zbog igre tima, zbog toga što ima šta da se vidi. Nije to tako davno bilo kada si na stadion mogao da poneseš jastuk i malčice dremneš. Vratili su se oni navijači koji su izgubili svaku nadu da Novi Pazar može da igra lepo za oko, istovremeno i na rezultat. Međutim, nisu više u većini oni koji se još uvek ponose pogledom na jedinu tabelu na kojoj je Novi Pazar već više od dve decenije ubedljivo vodeći klub ove lige. Naravno, radi se o onoj rang-listi koja prikazuje posećenost utakmicama jednog kluba. Daleko od toga da to nije lep podatak, ali radije bi Novopazarci da bace pogled na tabelu sa bodovima. Nada da bi ona uskoro mogla da izgleda u skladu sa njihovim željama nije neosnovana.
Ohrabruje i način na koji Jovica Škoro upravlja ekipom. Ogromno iskustvo, autoritet i znanje dozvolili su mu da bez mnogo lomova sklopi u interesantnu celinu nekoliko izrazitih individualaca. Još je to daleko od tima koji je u stanju da melje protivnike, ali da materijala ima- ima. Uspeo je Škoro, za sada, da u delo sprovede za novopazarske prilike nemoguću misiju. Naime, skoro da nije bilo trenera koji je došao u Novi Pazar da na ovaj ili onaj način nije bio pritegnut da i po cenu rezultata isforsira domaćeg fudbalera. Uostalom, kakva je to preporuka ako nekom u ličnoj karti piše da mu je mesto rođenja Novi Pazar. Uspeo je zato što kod njega u ovom trenutku standardno igraju četvorica Novopazaraca, i to onih koji zaslužuju mesto u timu. Za nekoliko meseci realno je da Lotinac i Škrijelj nadograde svoju igru uz Viškovića i Babića, da Bejtovićeve tehničke i brzinske sposobnosti budu u potpunosti iskorišćene pored Matića i Vujovića.
Šta tek reći o Kecapu? Dugo osporavan od mnogih fudbalskih poznavalaca dočekao je svojih pet minuta, uspeo je da utiša sve svoje kritičare. Tri kola pre kraja prvog dela prvenstva najbolji je strelac Novog Pazara i treći strelac lige sa pet postignutih golova. Nikako ne bi trebalo zanemariti ulogu Miloša Đalca i Vladimira Matića u njegovom neočekivanom igračkom iskoraku. Sva trojica su jaki individualci, a s druge strane odlično se dopunjuju tokom igre. Ako vratimo traku unatrag videćemo da je, računajući i gol koji je Kecap postigao u kup utakmici u Subotici, podjednako uspešan bio posle solo akcija,zatim dodavanja pomenute dvojice saigrača, kao i snalažljivosti nakon odbitaka koji su usledili posle udaraca Đalca i Matića. Spoj domaćih sa igračima sa strane još jedan je posao koji je Škoro dobro odradio. Mada savremeni fudbal takvu podelu više i ne poznaje. U sredini kakva je novopazarska ona će trajati još izvesno vreme, a prestaće onog trenutka kad svi shvate da se fudbaleri dele samo na dobre i loše.
*Odličan duet Škoro- Brunčević
Do dolaska Škora Novi Pazar je odigrao pet utakmica, od toga tri na svom stadionu. Neuobičajeno za ovaj tim je da je dobio samo jedan meč kao domaćin i dva puta osvojio po bod. Niko nije mogao ni da pretpostavi tako loš „pazar“ Pazaraca . Kako je Škoro preuzeo ekipu tako je došlo do zaokreta. Od tada Pazar- pazari. Prekinuta je rasprodaja bodova na domaćem bunjištu. Sve što se moglo osvojiti u Novom Pazaru je i osvojeno. Izmenila se i igra van svog stadiona. Sa gostovanja je doneto pet bodova. Protegla se serija odličnih igara i rezultata, od 11. septembra i utakmice sa Proleterom u Novom Sadu pa do 31. oktobra i izgubljenog meča u Kragujevcu, ekipa nije osetila gorčinu poraza. Ipak, postoji podatak s kojim niko ne može da se ponosi. U sva tri susreta sa direktnim rivalima u borbi za titulu doživljeni su porazi. Opravdanje da su sve te utakmice odigrane van Novog Pazara nije i ne može biti nikakav alibi. Mnogo više od poraza boli to što protivnicima u tim duelima nije pružen iole ozbiljniji otpor. Olako su se u tim susretima zasladili Banat, Proleter i Radnički iz Kragujevca. Te izgubljene bitke mogle bi već sutra da budu zaboravljene, kada Novopazarci gostuju u Železniku najprijatnijem iznenađenju i vodećoj ekipi lige- BASK-u.
Rastrčao se ovog leta novi tim-menadžer Sead Brunčević. Ne treba biti mnogo uman da bi se zaključilo da je on najzaslužniji što Novi Pazar danas ima nekoliko pojedinaca zbog kojih na stadion dolazi dobar deo navijača. Obzirom da je relativno skoro prestao da aktivno igra, da je mlad i da dobro poznaje stanje na fudbalskoj pijaci, od njega se i moglo očekivati da u Novi Pazar ne dovede nazovi zvezde. To je rezultiralo angažmanom fudbalera kakvi su klubu bili potrebni. Naravno, i njemu se mogu uputiti zamerke da je na pojedinim mestima nagomilao igrače koji imaju slična fudbalska svojstva. Zato sad i deca znaju koga od njih nećemo gledati na proleće u plavom ili belom dresu. Opet, takvi su u manjini.
Uočljivo je da je klub rešen da se uozbilji na svim nivoima. Razumno, ako se znaju ciljevi. Međutim, neki detalji tu sliku narušavaju, a bez njih bi se i moglo i moralo. Svi na stadionu primetili su trenutak kada su Admir Kecap i ostali fudbaleri proslavili prvi pogodak na utakmici sa Radničkim iz Sombora, tako što su otrčali da radost podele sa pomoćnim trenerom Dejanom Dimićem. Ništa u tome ne bi bilo neobičnog da se Škorov pomoćnik nije nalazio ispred klupskih svlačionica. Pitanje za sve glasi, šta Dimić radi u tom prostoru? Zar njemu nije mesto na klupi pored šefa i fudbalera? Vrlo interesantno, i prethodne subote je bio na istom mestu.
Pre tri meseca nova uprava predstavila je raspored poteza koji će vući. Rekonstrukcija dotrajale infrastrukture naglašena je kao prioritet. Za pohvalu je to što su postavljene stolice na istočnoj tribini Gradskog stadiona, i što je teren presvučen novim travnatim busenima. To ipak nije dovoljno. Očekivalo se mnogo više. Tim pre što je ovog leta gromoglasno najavljen potpuno novi izgled stadiona. Još nije rečeno kada će taj više nego ambiciozan projekat početi da se radi, a vreme je da se to kaže. Možda nije pravi trenutak za ovakva pitanja ako se zna u koliko dubokoj ekonomskoj krizi se nalaze grad i država. Mada, ovaj poduhvat nije najavljen pre nekoliko godina nego nedavno, dakle u vreme opšte krize. Komfor koji se obećava ne nastaje preko noći. I da živimo u mnogo normalnijim vremenima, to ne bi bilo tako lako izvodljivo. Bode oči to što na novopazarskom stadionu mnogo toga nije u skladu sa vremenom u kojem živimo. Primera radi, sramota je da se u XXI veku ručno ispisuje rezultat na improvizovanom semaforu. Ali, mnogo je veća sramota nemati nikakav semafor. Generacije današnjih 30- godišnjaka ne pamte da je jedan takav nekad postojao. Nego, semafor je najmanji problem.
Ovo su teme koje trenutno nisu u fokusu pažnje. Sve drugo je manje važno kad tim ima rezultate. Oni, rezultati, nisu za potcenjivanje, iznad su prošlogodišnjih i svih koji su postignuti unazad nekoliko godina. Kolika je njihova prava vrednost odgovor stiže sutra po završetku utakmice sa BASK-om u Železniku. U slučaju pozitivnog ishoda neka od ovih pitanja će morati vrlo brzo da dođu na dnevni red. U suprotnom sve će ostati onako kako već jeste. Neće biti da BSK, Metalcu i Slobodi prija što igraju Super ligu na tuđim stadionima i u komšijskim gradovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
