Parastos četničkom vođi Draži Mihajloviću u gradskoj crkvi, spomen ploča Aćifu (Bljuti) Hadžiahmetoviću – Aćif -efendiji, izložba portreta znamenitih Bošnjaka,događaji su koji su se zbili u nepunih mesec dana u ovom gradu. Koliko god da su njihovi organizatori hteli da ih smeste, bar u javnim istupima, u prigodna nacionalna sećanja i kulturna događanja, prešli su na teren politike podela unutar oba ovdašnja korpusa i novog međusobnog poprekog gledanja.
Za deo Srba Draža Mihajlović je nacionalni heroj nepravedno streljan od komunističke vlasti. Za deo Bošnjaka to isto je Aćif- efendija. Na drugoj strani su oni koji oba događaja osuđuju i pozivaju struku da da svoju konačnu reč. Pitaju se kako je portret Kulina bana mogao da se nađe među znamenitim Bošnjacima!? Prema podacima iz Vikipedije Ban Kulin je vladao Bosnom od 1180-1204. ali je svoju privrženost katoličkoj crkvi deklarisao 1203. i odbacio jeres. Prema istom izvoru Povelja Kulina bana je prvi pisani dokaz postojanja narodnog bosanskog jezika. Jedino ako po tome nije zaslužio da se nađe među znamenitim Bošnjacima. Kritičari izložbe smatraju neprihvatljivim da se na jednom mestu zajedno nađu Hasan Zvizdić, Ferhat -beg Draga i Aćif- efendija, označeni kao sradanici nemačkog okupatora, sa Rifatom Burdžovićem- Tršom, muftijom Muratom Šećeragićem, posleratnim zamenikom reis-ul-uleme, većnikom prvog i drugog zasedanja AVNOJ-a i potpredsednikom ZAVNOS-a, publicistom Huseinom Bašićem, književnikom Ćamilom Sijarićem ili istoričarem dr Ejupom Mušovićem.
Na delu je obnovljenaÿ retorika o ugroženosti nacionalnih zajednica na ovom prostoru. Lični interesi i ambicije ponovo se pristalicama serviraju kao odlučna odbrana nacionalnih intersa i identiteta i „vekovne ugroženosti“. Miris retorike devedesetih ponovo se širi. Država Srbija se ponovo začikava. Dovoljno materijala da ova priča postane tema i među dpmaćicama. Većina stanovništva, na rubu egzistencije, očekuje poteze Vlade Srbije usmerene ka ovom gradu, ali i regionu. U Novom Pazaru više ljudi traži posao nego što radi.Dovođenje investitora je decenijska priča svih predizbornih kampanja. Dolaze, merkaju, odlaze i nikad se ne vraćaju. Objašnjenje sa vrhe lokalne vlasti je da investitori neće da ulažu u politički nestabilno područje. I tako iz godine u godinu.
Najavu Vlade Srbije da ministarstva kulture i pravde treba da iniciraju skidanje spomen ploče Aćif efendiji iz centra grada, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV)u tehničkom mandatu Esad Džudžević i muftija Muamer Zukorlić dočekali su kao pokušaj narušavanja stabilnosti. Eto, nove prilike da se izostanak investitora i otvaranje novih radnih mesta opravda političkom nestabilnošću i označavanjem generatora krize, a nacionalna briga prepakuje u novo zamajavanje naroda i odvlačenja mu pažnje od egzistencijalnih problema.
Naloženo uklanjanje table Aćif-efendiji
Ministarsvo pravde i državne uprave naložilo je upravi u Novom Pazaru da ukloni tablu Aćif-efendiji, upravniku Novog Pazara u Drugom svetskom ratu, izjavio je RTS-u sekretar Vlade Veljko Odalović. Odalović je objasnio da Vlada naložila lokalnoj samoupravi uklanjanje table koja je „izazvala stvarno ozbiljne probleme“. „Mislim da je rok za to 30 dana“, dodao je Odalović.
Džudžević: Loša poruka Bošnjacima
Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu Esad Džudžević ocenio je da nalog za uklanjanje table sa imenom Aćifa Hadžiahmetovića Vlada Srbije šalje lošu poruku Bošnjacima i preuzima odgovornost za posledice. Džudžević je za agenciju Beta kazao da Aćif Hadžiahmetović zaslužuje spomen tablu na mestu na kojem se nekada nalazila njegova kuća. „Aćif-efendija je bio organizator odbrane i odbijanja tri napada četničkih jednica Draže Mihailovića na Novi Pazar. Sve druge interpretacije su obične budalaštine“, rekao je Džudžević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
