Koliko smo humani i empatični, kao društvo i kao pojedinci?

Datum obeležavanja izabran je u čast rođendana velikog srpskog naučnika, pronalazača i filantropa Mihajla Pupina, koji je pokazao da znanje, trud i uspeh imaju najveću vrednost kada su u službi zajednice.

Koliko je humanost prisutna u našem društvu i koliki je njen značaj, pitali smo sagovornike.

Psihološkinja Tatjana Prokić: Humanost je deo našeg emocionalnog i socijalnog zdravlja

Psihološkinja Tatjana Prokić veruje da u svakom čoveku postoji iskra dobrote i prirodna potreba da doprinosimo drugima.

„Humanost nije samo moralna vrednost, ona je deo našeg emocionalnog i socijalnog zdravlja. Kada pomažemo, osećamo da smo povezani, korisni i da naš život ima smisao. Taj osećaj pripadnosti i zajedništva duboko je ukorenjen u ljudskoj prirodi“, pojašnjava Prokić za Danas.

Psihološkinja ističe da u našem društvu humanost često vidimo u teškim trenucima, kada se ljudi spontano udruže da pomognu onima kojima je najpotrebnije.

„Možda bi trebalo da je češće negujemo i u svakodnevnim, malim gestovima: pažnji, razumevanju, poklanjanju vremena i pružanju podrške. Jer upravo te ‘male’ stvari najviše leče i nas i svet oko nas“, poručuje Prokić.

Psihološkinja Ana Mirković: Osim što je univerzalno lepa, humanost je lekovita

Psihološkinja Ana Mirković pojašnjava da se humanost, odnosno darivanje kao njen segment, odnosi na potrebu da se drugim ljudima približimo, da podelimo deo emocije, pokažemo brigu i interesovanje za njih, i da im damo do znanja da su nam važni.

Prema njenim rečima, kod svakog darivanja i svakog davanja poklona više benefita na hormonalnom i emocionalnom nivou ima osoba koja daje, nego ona koja prima poklon. A to je izuzetno važan aspekt.

„Humanost kao opšta briga i ljubav za druge ljude, potreba da ih slušamo, pomažemo i činimo da se osećaju bolje, važna je u svakom trenutku civilizacijskom, a naročito u društvima i trenucima kada se dešavaju previranja, kao što je sada slučaj kod nas“, ističe Mirković i dodaje:

„Kada gledamo (na primer) brutalne scene režimskog nasilja prema mladima, efekat traume je manji kada postoji solidarnost, humanost, empatija i tolerancija,“pojašnjava psihološkinja.

Zato, zaključuje Mirković, humanost nije samo globalno i univerzalno lepa, već je i lekovita.

Veran Matić: Naši građani imaju potencijal, treba im dati šansu

Povodom današnjeg dana, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, Veran Matić, pojašnjava da je Koalicija za dobročinstvo inicirala ustanovljavanje Nacionalnog dana davanja u okviru višegodišnjeg projekta stvaranja povoljnijih uslova za unapređenje dobročinstva i filantropije.

„Odabrali smo 9. oktobar, datum kada je rođen veliki naučnik i filantrop Mihajlo Pupin, koji je višedecenijskim angažmanom u Sjedinjenim Američkim Državama organizovao ogromne akcije pomoći i podrške Srbiji pre, za vreme i posle Prvog svetskog rata. Kultura filantropije najrazvijenija je u Americi i želeli smo da iskoristimo iskustva te zemlje kako bi se i u Srbiji omogućili zakonski i drugi uslovi za rast dobročinstva, empatije i humanosti“, pojašnjava Matić.

Prema njegovim rečima, humanost je osobina koja bi trebala da bude deo prirode svakog od nas i da se redovno praktikuje u svakoj prilici.

„Kultura davanja i dobročinstvo, kao i empatija, razvijaju se i uče od malih nogu, ceo život. Praktikuje se lokalno, ali i globalno; individualno, ali i grupno. Države bi morale da stvaraju podsticajne uslove i za individualna i za kompanijska davanja, ne samo kada postoje urgentne potrebe poput zdravstvenih ili socijalnih, već i za razvoj obrazovanja, kulture i nauke,“ ukazuje sagovornik.

Matić dodaje da smo u proteklih godinu dana prisustvovali velikoj manifestaciji empatije i solidarnosti koju su pobudili studenti i građani.

„Vidi se da postoji veliki potencijal u građanima Srbije kojem je potrebno dati šansu. Mislim da su u prirodi ljudi dobri i da imaju sposobnost da stanu u tuđe cipele i poistovete se sa onima kojima je podrška potrebna,“ kaže Matić.

On zaključuje da je, kao i sa svim drugim osobinama, dobrotu potrebno negovati i unapređivati.

„Potrebno je na širem planu stvarati uslove da dobročinstvo ne bude ograničavano i da davanje ne bude otežano. Naša država nije pozitivno odgovorila na inicijative da se ukine PDV na donacije hrane i da se donacije ne oporezuju, ali uprkos tome, u prošloj godini imali smo najveću donaciju kroz „Palatu nauke“ zadužbinu biznismena Miodraga Kostića, kao i brojne druge aktivnosti brojnih fondacija i nevladinih organizacija“ – ističe Matić.