Hilari Klinton, bivša prva dama, senatorka i državna sekretarka Sjedinjenih Država, zvanično je objavila da će se kandidovati na predsedničkim izborima naredne godine. Iako joj predstoji unutarpartijska borba za predsedničku nominaciju, mnogi je već vide kao sigurnu nadu demokrata. „Kandidujem se za predsednika. Običnim Amerikancima je potreban zastupnik i ja želim da budem taj zastupnik“, napisala je Klintonova na svom Tviter nalogu, nakon zvanične najave kandidature. Ako odnese pobedu u izbornoj trci, biće prva žena predsednik u istoriji SAD.
Klintonova je pokušala da osvoji predsedničku nominaciju u Demokratskoj stranci i 2008, kada ju je potukao Barak Obama, koji je potom odneo i izbornu pobedu. Tokom te unutarstranačke trke pokušala je da „nafiluje“ neke činjenice o sopstvenom političkom angažmanu u spoljnoj politici. Čuven je njen gaf da se 1996. u Sarajevu našla pod snajperskom vatrom, u vreme kada je rat u BiH bio uveliko okončan. Hvalila se i da je prilikom posete Makedoniji 1999. pregovarala o otvaranju makedonske granice prema Kosovu za izbeglice koje su pohrlile prema Makedoniji, što je kasnije demantovano. Beograd je posetila 2010. i 2012, kada je održala sastanke na najvišem nivou.
Nakon Obaminog izbornog trijumfa ponela je titulu državne sekretarke SAD, a s te funkcije se povukla 2013, ubrzo nakon Obaminog reizbora. Kao prvi čovek američke diplomatije, između ostalog, dala je svoj doprinos likvidaciji Osame bin Ladena. Takođe je predvodila intervencije SAD tokom Arapskog proleća.
Deo analitičke javnosti ocenjuje da ukoliko postane američka predsednica, najverovatnije će rešenje za neke međunarodne probleme nalaziti u stranim vojnim intervencijama. Tome u prilog govori i činjenica da je kao prva dama SAD svesrdno podržavala bombardovanje Srbije 1999. Podršku je pružila i za invaziju na Irak 2003. tokom svog senatorskog mandata, ali se kasnije distancirala od tamošnjeg konflikta i apelovala na povlačenje američkih trupa.
Kao prva dama postala je snažan simbol promenjene uloge i statusa žene u američkom društvu, a borila se i za univerzalnu zdravstvenu negu. Njen imidž feministkinje, međutim, je narušen kada je u javnost procurelo da za aferu koju je njen suprug imao sa stažistkinjom u Beloj kući ne krivi njega, već sebe i Moniku Levinski.
Hilari Klinton je rođena 1947. u Čikagu. Politički aktivna je postala 1960-ih dok je pohađala koledž u Masačusetsu. Svog supruga Bila Klintona, s kojim ima kćerku Čelzi, upoznala je na Jejlu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
