„To je preteška i bolna uvreda“: Oštre reakcije roditelja i stručnjaka na izjavu dr Nade Macure o „popularnom“ lečenju SMS porukama

Ističu da bi oni koji su stekli privilegije, zahvaljujući ovoj vlasti, bar trebalo da imaju razumevanja i ljudskosti za stvarnost i ljude koji su prinuđeni da mole za pomoć da bi spasili život nekom svom bližnjem.

Naime, na sednici na kojoj je usvojen izveštaj Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Nada Macura istakla je da su deca uvek u prvom planu i da je kao lekar uvek na strani i bolesne dece i kako da im se pomogne. Ona je, osvrćući se na deo izveštaja koji se tiče lečenja retkih bolesti, ocenila da je država dosta uradila u tom domenu ali i naglasila da da se ne treba smejati što se deca leče i zahvaljujući SMS porukama.

„Lečenje SMS porukama je u celom svetu tako. A ko je diktirao te SMS poruke – pacijenti. Svakako da je zdravstvo tu i Ministarstvo zdravlja će po prioritetu odobriti lečenje i u inostranstvu, a lečenje SMS porukama je popularan način jer su ljudi shvatili da mogu i na taj način eventualno da dopune taj svoj zahtev za lečenje u inostranstvu. Tu svakako spadaju i retke bolesti, ali i druge bolesti koje zahtevaju možda neki duži tretman i više novca“, navela je Macura.

Narodna poslanica Irena Živković kaže da je sada već čuvena izjava Nade Macure, da je „lečenje SMS porukama popularan način“, došla kao odgovor njenim kolegenicama iz poslaničkog kluba, Sonji Pernat i Slavici Radovanović, koje su na sednici Odbora za prava deteta govorile o teškom položaju porodica koje imaju dete sa nekom od težih bolesti.

“Kao neko ko se bavi puno socijalnom politikom, položajem dece sa snetnjama, retkim bolestima i invaliditetom, mogu da potvrdim koliko malo podrške ova deca dobijaju, počev od zdravstvenog sistema pa do usluga socijalne zaštite”, ističe Živković, koja je i majka deteta sa autizmom.

Ona dodaje da gotovo svakodnevno svi svedočimo apelima na društvenim mrežama gde životi dece bukvalno zavise od empatije ili samilosti, ali i beznadežnosti građana pred činjenicom da ne mogu da pomognu svima.

„Skandalozno je, ali i nečovečno, da neko nazove taj način lečenja „popularnim“, to su ljudi kojima je apel za tom SMS porukom poslednja slamka u nadi za izlečenjem svog deteta. Gospođa Macura bi bilo bolje da svoj uticaj usmeri ka rešavanju problema jer svako ko nema novca danas u Srbiji izgleda nema ni pravo na život i jer je svaki SMS u stvari dokaz da sistem ne radi, bar ne u korist građana”, naglašava naša sagovornica.

Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame kaže za Danas da je lečenje SMS porukama “popularno” samo tamo gde sistem ne radi svoj posao.

“Da sistem funkcioniše, deca i bolesni bi se lečili iz budžeta koji pune poreski obveznici, a ne iz humanitarnih akcija. Kada ovakvu izjavu daje osoba koja je ceo svoj radni vek provela u zdravstvu, i to sa mesta kao što je skupštinski odbor, to pokazuje zabrinjavajuće nerazumevanje realnosti – i odsustvo volje da se sistem menja”, ocenjuje Ružičić.

Kako naglašava, ljudi koji šalju poruke jesu sjajni, ali solidarnost građana ne sme biti zamena za zdravstvenu zaštitu.

Komentarišući izjavu doktorke Macure da je „lečenje SMS porukama popularan način“ dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji to vidi kao kad privilegija izgubi dodir sa stvarnošću.

„Ne, lečenje SMS porukama nije ‘popularno’. Popularni su koncerti, serije, moda… SMS poruke za lečenje su poslednji vapaj ljudi koji su gurnuti u ćošak, ljudi koji su iscrpeli sve: novac, veze, snagu, dostojanstvo, i kojima je ostalo samo da mole nepoznate ljude da im pomognu da spasu život deteta, partnera, roditelja. Nazvati to ‘popularnim’ je preteška i bolna uvreda. Ogorčena sam jer to govori lekarka koja je pritom i narodna poslanica. ‘Slojevita’ Nada Macura. A najviše jer to govori osoba koja je od ovog sistema uzela sve što je mogla: privilegovanu karijeru, sigurnu platu, produženi radni vek, penziju, političku funkciju i sada sa te visine objašnjava očajnicima da je njihova muka ‘popularna’”, navodi Plavšić.

Kako kaže, neko ko nikada nije oskudevao ni u čemu sada deli lekcije onima koji moraju.

“To je prava demonstracija moći, umesto normalne, ljudske empatije. Znam šta znači kada porodica pokrene humanitarnu kampanju. To znači da više nema institucije na koju mogu da se oslone. To znači da su se pomirili sa tim da će njihova tragedija postati javni sadržaj, da će broj pregleda i deljenja postati mera nade. To znači da će svaki dan počinjati pitanjem: da li smo danas bliže životu ili smrti? U takvoj situaciji reč „popularno“ zvuči kao šamar”, ukazuje naša sagovornica i dodaje da je, međutim, u ovom slučaju problem dublji.

„Problem je u tome što neki ljudi toliko dugo uživaju sve moguće privilegije da više ne prepoznaju granicu. Onaj trenutak kada treba stati. Kada treba reći: dosta je funkcija, dosta je javnog prostora, dosta je komentarisanja tuđe patnje ako je ne razumeš. Postoji vreme kada se odlazi dostojanstveno. Postoji vreme kada se ćuti. Postoji vreme kada se kaže: moje je bilo. I prošlo“, navodi Plavšić.

Prema njenim rečima, u društvu u kojem se lečenje i borba za život finansira SMS porukama, sramota nije na onima koji mole, nego na onima koji su doveli do toga da moraju da mole.

„A kada ti isti počnu da tu molbu nazivaju ‘popularnom’, onda je to potpuni gubitak dodira sa stvarnošću. Zato ne tražim izvinjenje zbog političke korektnosti. Tražim minimum ljudskosti. I tražim da bar jednom neko iz privilegovane zone pogleda ljude koji stoje u redu za nadu i kažu: ‘E sad je stvarno dosta. Odreknimo se bar nekih svojih privilegija za spas nekog deteta. Odreknimo se poslaničkih plata, vozača, ličnog frizera, šminkera, kozmetičara, gomile savetnika itd. i pomozimo da se bar neko dete izleči'“, naglašava Plavšić.

Na pitanje da prokomentariše izjavu Nade Macure o SMS lečenju, Zoran Radovanović, epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji ironično kaže “to mora da je originalan doprinos milenijumskoj teoriji i praksi lečenja”.

„Ako Mrdić taj ‘pronalazak’ progura u Skupštini, bićemo po još jednoj neobičnosti prvi u svetu. Bez sumnje smo na pragu novog postzlatnog i postmodernog doba“, zaključuje Radovanović.