Postepeni pad u zaborav čitave novosadske tragedije: Sagovornici Danasa o opstukciji istrage Momiroviću i Vesiću

Kako je navedeno, istraga se vodi zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika Srbije, kao i zbog drugih krivičnih dela.

Ukazuje se da je istražni postupak od početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa. Nakon povlačenja članova udarne grupe iz policije, Poreske policije i Uprave za sprečavanje pranja novca, kao i zbog, kako se navodi, upornog ignorisanja i sistematskog nepostupanja po zahtevima Tužilaštva za dostavljanje dokumentacije, pribavljanje relevantnih dokaza postalo je praktično nemoguće.

U saopštenju se navodi da policija, uprkos više ponovljenih zahteva, nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je imala zakonsku obavezu da bto uradi, što je direktno uticalo na nemogućnost da se u zakonom propisanom roku trajanja pritvora donese javnotužilačka odluka o podizanju optužnice ili obustavi istrage, objavio je FoNet a preneo Danas.

Paunović: Tužilac je mogao da podigne optužnicu

Tačno je da je svako tužilaštvo, pa i Tužilaštvo za organizovani kriminal, neposredno vezano za rad policije, odnosno policija za tužilaštvo, uvek ona uvek mora da postupa po nalogu tužioca, napominje Jasmina Paunović, tužiteljka.

– Svedoci smo da toga nije bilo, kad je predmet „Nadstrešnica” u pitanju. Od prvog trenutka je zaista tužilaštvo opstruisano, što od strane policije, što, posebno, od strane nekih državnih organa koji su bili uključeni vezano za finansijske tokove, finansijsku istragu, praćenja novca …. Suštinsko pitanje se da je tužilaštvo donelo naredbu za sprovođenje istrage u odnosu na Momirovića i Vesića i još neka lica, na bazi već nekih prikupljenih dokaza, kaže ona.

Naredba o sprovođenju istrage se donosi na osnovu prikupljenih dokaza koji terete određena lica, u konkretnom slučaju Momirovića i Vesića, da su izvršili krivična dela koje im se stavljaju naredbom o sprovođenju istrage na teret.

– S obzirom da tužilac, bilo koji, zna da svaka mera, pritvorska, kućni pritvor ili bilo koja druga, podrazumeva maksimum šest meseci trajanja, znači to je period u kojem tužilac mora da donese svoju odluku vezanu za predmet. Da li je to naredba o završetku istrage, pa podizanja optužnice, ili je to naredba kojom prekida, odnosno obustavlja istragu zbog nedostatka dokaza i nekih drugih stvari, to je na tužiocu. Ali je činjenica, da, ako niste završili istragu do šest meseci, sud je u obavezi da po službenoj dužnosti nakon toga donese rešenje kojim se oni puštaju na slobodu, odnosno kojim se ukida rešenje o zabrani napuštanja prebivališta, pojašnjava tužiteljka Paunović.

Pošto je to tužilac znao, njeno skromno mišljenje je da bi na osnovu postojećih već prikupljenih dokaza mogao da podigne jednu optužnicu kako bi na taj način izbegao bojazan da se okrivljeni nađu na slobodi, odnosno ne bi dao mogućnost da eventualno se daju u bekstvo. Jer oni u ovom trenutku imaju status okrivljenih koji se brane sa slobode a to znači da su dužni da se odazovu svakom pozivu državnog organa, bilo da se radi o tužilaštvu, bilo da se radi o sudu.

– Ali pošto mi ovde ne očekujemo da će ih tužilaštvo više zvati, jer su oni dali svoju odbranu, ali isto tako ne očekujemo da će ih skoro i sud pozvati, jer optužnica nije podignuta, oni su u ovom trenutku ljudi slobodni na neki način i mogu raspolagati kretanjem i svojim vremenom kako hoće, podseća ova naša sagovrnica.

U tom smislu ona smatra da je tužilaštvo trebalo da podigne optužnicu, makar sa onim dokazima kojima raspolaže. A kasnije, eventualno, da se optužnica ili proširi, ili izmeni, da se pribave neki drugi dokazi, ili eventualno čak da se otvori neki drugi predmet koji bi takođe se odnosio na ovo, pa se eventualno kasnije to spojilo u nekoj fazi.

– Bojazan takođe postoji s druge strane, što imamo set zakona, ja bih ga nazvala ne ZA, pravosuđe, nego PROTIV njega, gde se konkretno čak targetira i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, tako što mu se u mnogome ograničavaju nadležnosti i zato što je jedna vrlo bitna odredba, a to je da svi upućeni tužioci na tri godine koji su u tom tužilaštvu u roku od 30 dana po objavljivanju tog zakona moraju da se vrate u svoja matična tužilaštva. Na taj način predmet „Nastrešnica” je na neki način ugrožen za dalji rad jer postupajući tužilac mora da se vrati u Više javno tužilaštvo u Beogradu, pojašnjava tužiteljka Paunović.

To dalje, po njenim rečima, ne znači da se predmet neće raditi, jer on je i dalje u fazi istrage, pretpostavlja – da se ispitaju još neki svedoci, pribavljaju još neki dokazi, ali u tom slučaju će morati da „uđe”, da „uskoči” neki drugi tužilac koji mora ponovo da se upozna sa svim navodima, sa svim dokazima, sa svim izvedenim dokaznim radnjama i da nastavi dalje gde je predmet stao.

– Da su digli optužnicu oni bi sa sebe skinuli odgovornost i stavili je u nadležnost suda pa sud neka odlučuje da li će produžiti pritvor ili ne ovako oni su sebe na neki način opteretili pred javnošću da su „odgovorni” za to, a suštinski nisu, zaključuje za kraj tužiteljka Jasmina Paunvić.

Janković: Zakon u Srbiji ne važi podjednako za sve, neki su „jednakiji” od drugih

Sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković nije krivičar, tako da sa stručne strane ne može da komentariše odluke o ukidanju pritvora, jer ako zaista postoje zakonski razlozi, pretpostavlja da je to pravilno odlučeno.

– Međutim, lično i kao građanka ove države i kao sudija, osećam veliku pravnu nesigurnost jer se očigledno ne primenjuju ista merila, niti zakon u Srbiji važi podjednako za sve – „neki su jednakiji od drugih“”, hoću reći – o konkretnom predmetu znam iz medija, kao i svi drugi, ali je nejasno da se ni posle toliko vremena ne može utvrditi činjenično stanje i bilo čija odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, smatra ona.

I sudija Janković nakon usvojenog seta pravosudnih zakona oseća još veću neizvesnost u pogledu daljeg toka nekih postupaka.

– Kako krivičnih, tako i građanskih i ne mogu, na žalost, ništa dobro da kažem u ovom trenutku o budućnosti pravosudja, iskrena je sudija Jelena Janković u svojoj izjavi za Danas.

Rajić: Pravo pitanje je zašto optužnica do danas nije potvrđena?

I po mišljenju Jovana Rajića, advokata tačno je da je pritvor morao da bude ukinut jer su za to isupnjeni formalni uslovi.

– Ono što je pravo pitanje jeste zašto optužnica do danas nije potvrđena. Tri tužilaštva i tri suda i do danas jedno veliko – ništa. To je rezultat, a to je i ono što je vlast želela da postigne od samog početka. Razvodnjavanje i postepeni pad u zaborav čitave ove tragedije, izričit je advokat Rajić.

No, po njemu, ono što nisu očekivali jeste jedan sveopšta društvena pobuna i insistiranje na odgovornosti.

– Raduje da su se pojedine strukture u TOK-u i uopšte u pravosuđu aktivirale u poslednje vreme i može se čuti njihov glas. Žalosno je što se to nije dešavalo češće u prethodnoj deceniji jer da jeste, uveren sam da danas ne bi živeli u ovoj Kolumbiji ’92 nego u civilizovanoj evropskoj drzavi 21. veka, podseća advokat Jovan Rajić.

Kastratović: Nalazimo se u predvorju diktature a vlast nam šalje poruku da je nedodiriva

Za njegovog kolegu advokata Radivoja Kastratovića, iz saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal vidimo da se nalazimo u predvorju ogoljene diktature, stanja u kome institucije prestaju da budu korektiv vlasti, a postaju njen štit.

– Dakle, predstavnici vlasti nam šalju poruku da su postali nedodirljivi i da je primena zakona na njih prestala da važi, jer se društvom želi upravljati strahom i poslušnošću, a ne pravom i odgovornošću, ubđen je ovaj sagovornik Danasa.

Po njegovim rečima odbijanje policije da postupa po nalogu tužilaštva nije „tehnički spor” među organima. To je otvoreno poništavanje ustavnog poretka i poruka da postoje oni iznad zakona.

– Smatram da je trenutak u kome svi društveni akteri treba da dignu glas, a advokati, sudije i tužioci obustave rad poručujući režimu da ne pristajemo da budemo dekor u gašenju vladavine prava. Ako budemo ćutali, uskoro nećemo imati za šta da se borimo, jer nećemo imati ni državu u kojoj ustav i zakoni imaju bilo kakav značaj, surovo je realan advokat Radivoje Kastratović.

Država ulazi u zonu samovolje

Povodom sapštenja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) da vodi istragu protiv bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i drugih osumnjičenih, navodeći da je istraga opstruisana, reagovala je neformalna grupa Slobodni advokati Kragujevca.

Advokatura ne sme biti nemi posmatrač: Slobodni advokati Kragujevac o opstrukciji istrage Vesiću i Momiroviću

– Kada tužilaštvo izdaje naloge, a organi sile i ostale institucije ih ignorišu, država ulazi u zonu samovolje. U takvom poretku ne strada samo jedan postupak, strada poverenje građana, jednakost pred zakonom i smisao pravde, istakli su oni u svom reagovanju, koje je Danas u celini objavio.

Još vesti iz ovog grada

Novosadski tužioci, sudije i advokati najavili protest 2. februara zbog usvajanja seta pravosudnih zakona

Studenti pozvali na skup uoči suđenja „novosadskoj šestorki“ i sinu Milomira Jaćimovića

Roditelji: Direktor novosadske Jovine gimnazije pokušava da spreči ekskurziju učenika

Uspon iz senke: Ko je Momčilo Sovilj, koji će biti novi načelnik novosadske policije?