U Muzeju Staro selo u Sirogojnu do 31. januara moguće je pogledati postavku Najlepše kuće Zlatibora od 19. veka do danas. Kako je Zlatibor jedna od najpoželjnijih destinacija za ulaganje kapitala u nekretnine, što je rezultiralo divljom gradnjom i nepoštovanjem arhitektonskih i estetskih kriterijuma, ovaj multimedijalni projekat problematizuje odnos gradnje i prirodnog okruženja, podsećajući da je taj, nekada harmonični odnos, mogući danas. Pored tradicionalne muzejske postavke, autori su napravili i njeno sajber izdanje.
Tako se ona u celini može pogledati na internet adresi www.zlatibor.rs/kucezlatibora, a korišćenjem GPS koordinata za satelitsku navigaciju moguće je i obeležavanje kuća. Jedan od autora, Nikola Krstović, istoričar umetnosti i viši kustos muzeja, ističe da se insistiralo na prožimanju realnog i vizuelnog, pa je tako na samoj izložbi instalisana tradicionalna dnevna soba sa kaminom, a moguće je po sopstvenom izboru posmatrati virtuelnu postavku na video projektoru.
– Koliko znam ovo je jedinstven slučaj da je kompletna izložba, koncipirana na tradicionalan način, prenesena na Internet. To ostavlja mogućnost interaktivnog odnosa sa publikom, jer posetioci mogu da ostavljaju komentare, sugestije ili informacije koje nedostaju. Time ona nastavlja svoj život i nema jednomesečni rok trajanja, većje otvorena za kvalitativne i kvantitativne promene – objašnjava Krstovići dodaje da je izložba bazirana na arhitektonskoj i estetskoj analizi pažljivo odabranih autorskih objekata. Na dvadeset jednoj fotografiji obuhvaćena su četiri istorijska perioda, počevši od kuća koje više ne postoje i završava se zdanjem, čija je gradnja inspirisana narodnim graditeljstvom, a vlasništvo je jednog Škotlanđanina. Varijacijama dinarske, odnosno zlatiborske brvnare, predstavljena je gradnja do Prvog svetskog rata i taj deo postavke nosi naziv Zanemareni putokazi. Posebnu pažnju privlači kuća serdara Mićića, dvospratna zgrada, koja je navodno srušena 1941. godine.
Sudbine kuća i vila koje su izgrađene između dva svetska rata i koje su promenile originalni izgled zbog starosti ili ljudske nebrige, a oličavale su mondenski duh i pomalo građansku dekadentnost Zlatibora, prati se kroz celinu nazvanu Trenutak sna na javi. Intrigantna je priča o vili beogradskog advokata Aleksandra Pavlovića, poreklom iz Gornjeg Milanovca, a koja se nalazi na Palisadu. To zdanje je posle rata proglašeno za Titovu vilu, ali on u njoj nikada nije boravio, osim kratkog ručka 1975. godine. Ta kuća danas je vlasništvo RTS-a.
Treći segment, Novi polet, oslikava graditeljski i arhitektonski uzlet na Zlatiboru, a koji se, kako ističe Krstović, pogrešno doživljava kao „vreme unificiranih i dosadnih rešenja, period koji je velikim entuzijazmom i beskompromisnim stavom prema prirodi i okruženju obeležila arhitekta urbanistučkog plana Jovanka Jeftanović“. To razdoblje je dočarano zdanjima diplomate Delića, Milića od Mačve, Živkovića, Miladina Pećinara, Jovanovića na Palisadu, Mićevića i prelepi čardak Smiljanića u selu Semegnjevo.
Poslednja celina predstavlja najkontraverzniji period, odnosno novo doba, pod simboličnim nazivom Quantum of solare, prezentovan je ostvarenjima koja su se pojavila na Zlatiboru u vreme smene vekova. To su kuće Paralica na Obudovici, Ivkovića u Sirogojnu, Pecovića na Palisadu, ali i prelepa kuća Beaumont na Čolovića brdu, za koju vlasnik inače Škotlanđanin, kaže: I love my little castl.
– Nekoliko zrna utehe koja su pred nama mogu da posluže kao modeli, parametri, biti ideje i podstaći maštu. Na njima se iščitavaju tendencije ka savremenim tokovima kritičkog regionalizma, interpretaciji tradicionalnog u modernom, organskom spoju sa okolinom. One su pokazatelji da i mala sredina treba i mora da doraste savremenim zahtevima projektovanja i gradnje, gradnje koja ima svoja uglavnom nepisana pravila, poručujue Krstović, koji je zajedno sa radionicom Krug osmislio koncept ove neobične i zanimljive postavke.
Novi depo
Boraveći pre neki dan u Muzeju Staro selo, ministar kulture Nebojša Bradić obećao je da će ova jedinstvena ustanova kulture i ove godine dobiti milion i po dinara, a do jeseni i savremeni depo. Muzej poseduje više od 1.500 etnografskih eksponata sa šireg područja Zlatibora i fond od 500 umetnilčkih dela. Jedini je muzej na otvorenom u Srbiji, ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja, član je Evropske asocijacije muzeja na otvorenom i značajan je edukativni centar Srbije. Bradićje obećao da će, bez obzira na krizu, ministarstvo kulture finanirati započete radove na ovom objektu. – Objekti iz 19. veka su nešto što spaja život, tadiciju i običaje, ali i kulturu jednog naroda – poručio je Bradić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
