Najniže ocene iz matematike i fizike

Analiza uspeha oko 66.000 učenika, koji su u junu završili osnovnu školu, pokazuje da je u šestom, sedmom i osmom razredu prosečna ocena iz matematike 3,3, iz fizike u šestom i osmom 3,5, kao i hemije u sedmom, dok je u osmom 3,46. Sa prosekom 3,7 osnovci uspevaju da „namaknu“ četvorke iz srpskog i oba strana jezika, a nešto im bolje idu istorija, geografija i biologija, u kojima su prosečne ocene oko 3,8. Malo im fali do petice iz tehničkog (4,4), koju uspevaju da dobiju u šestom i osmom razredu iz muzičkog (u sedmom je prosek 4,45). Sa prosekom 4,6 iz likovnog, 4,8 iz fizičkog i 4,9 iz vladanja – osnovci završavaju šesti, sedmi i osmi razred kao jako vrlodobri (prosek preko četiri).

A u pomenutoj generaciji, više od 9.000 đaka imalo je u đačkim knjižicama sve petice. Vukovaca je, naime, 13,91 odsto, što je minimalno povećanje u odnosu na lane, kada ih je bilo 13,75 odsto. Statistika pokazuje da se broj vukovaca u poslednjih sedam godina konstantno povećava, tačnije od 2008, kada ih je bilo 12,28 odsto.

– To su veštački stvoreni vukovci, poručuje Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, napominjući da prosečne ocene koje daju nastavnici drastično odudaraju od znanja đaka, te da su „jedino objektivno merilo“ ocene u prvom razredu srednje škole.

– Ako bismo te ocene uporedili sa ovim iz osnovne škole moglo bi se zaključiti da se radi o nekoj drugoj deci i drugom obrazovnom sistemu. Nastavnici i uprava osnovnih škola masovno podležu pritisku roditelja, ali i ljudi iz Ministarstva prosvete i lokalnih samouprava koje se bave obrazovanjem. Direktorima je stalo da im škole budu visokorangirane, da se prikažu kao uspešne, jer tako privlače nove đake. Ali to je lažna slika, smatra Dodićeva.

Njen stav potvrđuju rezultati iz Elektrotehničke škole „Rade Končar“ u Beogradu, koja godinama unazad organizuje takozvano inicijalno testiranje. Đaci prvog razreda u septembru rešavaju testove iz matematike i srpskog, a u njima je najveći broj pitanja kao na maloj maturi, koji su polagali samo dva i po meseca ranije.

– Zapanjujuće je da na tim testovima učenici masovno dobijaju jedinice. Oni rešavaju i treći test iz stranog jezika, na kome takođe postižu loše rezultate, iako ga uče od prvog razreda osnovne škole. Ova deca teško prate nastavu iz matematike i fizike. Problem je što je rađena reforma u osnovnoj školi, ali u području tehnike u srednjim školama nije bilo promena. Posledica toga je da veliki broj učenika ide na popravni ispit, kaže Miodrag Janković, pomoćnik direktora ETŠ „Rade Končar“, napominjući da su profesori prinuđeni da snižavaju kriterijum na smerovima koje upisuju slabiji đaci, jer bi u suprotnom još više učenika „palo“ na popravni.

Pritisak roditelja

– Veliki broj odličnih ocena iz predmeta koji se zasnivaju na talentu i sposobnostima rezultat je pritiska roditelja da se ocenjuju zalaganje i prisustvo na časovima. Naši ljudi nisu dovoljno edukovani za roditeljstvo, jer da bi izbegli slabiju ocenu iz fizičkog, idu na to da dete oslobode nastave, iako mu tako ugrožavaju zdravlje. Čak i deca koja imaju ozbiljne zdravstvene i životne probleme ne bi trebalo da budu oslobođena fizičkog. Zbog toga se i prave individualni obrazovni planovi, kaže za Danas Dušan Mitić, profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu.

Prosvetari opet prete štrajkom

Beograd – Predsednici sva četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika ponovo prete štrajkom koji će, kako kažu, paralisati obrazovni sistem Srbije, jer ih ministar prosvete Srđan Verbić još nije pozvao na razgovor. Oni su u otvorenom pismu ministru izrazili sumnju da Verbić namerno odlaže sastanak kako bi zaposlene u obrazovanju doveo pred svršen čin.