U većini prodavnica nekada vodećeg trgovinskog lanca malopradoje Si market, novinaru Danasa je potvrđeno da oni ne nabavljaju sveže meso, jer nema ko da ga kupi. U lokalnim privatnim mesarskim radnjama kažu da je promet opao za „najmanje 20 procenata“ i da se uglavnom kupuje „jednom nedeljno“.
Najskuplje su prodavnice koje se nalaze tik uz kućni prag. Tako u prodavnicama u naselju Donje Vranje, plastična boca piva „pils“ košta i do 150 dinara, dok na stotinak metara u diskontu Miloščićmože da se nabavi za 107 dinara. Litarska flaša jestivog ulja „dijamant“ u privatnim bakalnicama košta 118 dinara, dok se u prodavnicama Sprint marketa u naselju Češalj i marketu Leon može kupiti za 93 do 95 dinara.
– I dalje su najskuplji Si market i Maksi, tamo ima izuzetno kvalitetne robe, u prvom redu svežeg mesa – kaže za Danas Radivoje Stojanović, penzioner koga zatičemo u marketu Sprint. Tragom ove konstatacije beležimo da konzerva Juhorovog mesnog nareska u Sprintu košta 69, a u Maksiju, ali i drugim radnjama čak i 81 dinar.
Cena žive stoke na pijacama nije, po procenama mesara, bila nikada niža. Tako kilogram žive mere prasetine košta od 200 do 220 dinara po kilogramu, svinjetine od 150 do 180 dinara, dok za jagnjetinu treba platiti između 200 i 250 dinara. U mesarskim radnjama situacija je sasvim drugačija, tako za svinjski but bez kostiju treba izdvojiti po kilogramu čak 495 dinara, za krmenadlu 490, dok roštilj meso košta od 320 do 385 dinara. Veliki trgovinski sistemi Maksi, Leon, Sprint i Miloščićutrkuju se u varijantama „akcijskih sniženja“ robe kako bi privukli što veći broj potrošača koji imaju sve manje novca za nabavku hrane.
– Meso kupujem jednom nedeljno, i to manje od pola kilograma. Kupujemo redovno konzerve ribe na pijaci, iako znamo da to nije najkvalitetnije – kaže za Danas penzionerka Nikolina Jovićiz Vranja. Ona konstatuje da na bukvalno pet metara između dve radnje postoji razlika u cenama od deset do 40 dinara. Lokalni ugostitelji za sada ne povećavaju cene usluga hrane i pića, jer se boje „da ne ostanu i bez ove zarade“.
– Ako povećam cene, smanjiće se i ovaj broj gostiju. Svi su počeli da žive na veresiju – kaže Petar Kostić, vlasnik restorana Morava, uz ocenu da je promet u odnosu na isti period prošle godine smanjen za oko 30 procenata. Vlasnik porodične Mlekare Veličković, Miodrag Veličkovićiz Surdulice upozorava na činjenicu da sem „svežeg sira, koji košta 260 dinara, opada i promet kiselomlečnih proizvoda“.
Hleb je u Vranju pojeftinio sa 40 na 24 dinara, ali vlasnik Pekare Klas Miodrag Antićupozorava da „ta cena neće biti dugotrajna jer se najavljuje poskupljenje energenata“. On navodi da već„kod sebe ima spisak Vranjanaca koji hleb uzimaju na veresiju od penzije do penzije i da je on svakim danom sve veći i veći“.
Trgovci u Vranju suočeni sa sve manjim finansijskim potencijalima građana, pa moraju da se odriču enormnih marži, a kako navode sada „rade sa minimalnim zaradama“ jer u gradu, gde je redovna isplata zarada sve ređa postoje i velike kompanije, građani kupuju tamo gde je najjeftinije.
Prema poslednjim podacima prosečna zarada u Vranju, u vanprivredi, iznosi oko 27.000 dinara, a u privredi 17.000.
Jedna od najskupljih pijaca
Vranjska zelena pijaca slovi za jednu od najskupljih u Srbiji. Tako pakovanje od 30 komada jaja košta od 240 do 280 dinara. Spanaćse prodaje po ceni od 100 dinara za kilogram, a salata od 10 do 30 dinara. Kilogram šargarepe ne može se naći za manje od 40 dinara, a krompira i crnog luka za 25. Sveži kupus košta 50, paradajz 180, a veza mladog crnog i belog luka od deset do 30 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
