Najveća investicija u poslednjih sto godina

Gradnja „Barja“, u kojoj je formalni nosilac projekta JKP „Vodovod“, počela je 1984, više puta je prekidana i pretila je opasnost da ne bude okončana, odnosno da postane jedna od mnogih promašenih političkih investicija na jugu Srbije.

Za početak probnog rada fabrike vode, ali i za korišćenje cevovoda čiste vode do rezervoara u Rudaru i Vučju pribavljena je dozvola Komisije za tehnički pregled izvedenih radova koju je formiralo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje. Ispitivanje sistema obuhvata ceo hidrološki ciklus, odnosno može da traje i do jedne godine. Tokom probnog rada svi delovi postrojenja biće u pogonu i radiće pod različitim eksploatacionim uslovima, dok će nadležna ustanova vršiti pojačani nadzor nad kvalitetom prerađene vode. Po isteku probnog rada, komisija nadležnog ministarstva proveriće ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole.

U izgradnju Vodosistema „Barje“ lokalna samouprava i Vlada Srbije investirali su solidarno oko 80 miliona evra. Time je stvorena mogućnost da se na sistem snabdevanja zdravom pijaćom vodom priključi više opština regiona.

Izgradnja Regionalnog vodosistema počela je 12. februara 1984, a gradnja akumulacionog jezera završena je 1990. U narednih pet godina akumulacija je probno punjena i ispitivana. Obavljen je tehnički pregled i dobijena upotrebna dozvola za branu i akumulaciju. Od tada brana ima i funkciju zaštite od poplava. Od 1991. građen je dovodni cevovod sirove vode, rezervoar u Vučju i cevovod od magistralnog cevovoda čiste vode do rezervoara u Vučju, dok je rezervoar u Rudaru povezan s gradskim distributivnim sistemom. Kapacitet rezervoara u Rudaru iznosi 12.500 kubika, a u Vučju – 3.000 kubika. Magistralni cevovod od brane do fabrike vode, prečnika 850 milimetara, ukupne je dužine oko pet kilometara.

Od fabrike vode do rezervoara Rudare cevovod je dug 17,4 kilometra. Prečnik ovog cevovoda čiste vode iznosi 800, odnosno 900 milimetara. Izgrađen je i cevovod od magistralnog cevovoda čiste vode do Vučja prečnika 350 milimetara i dužine 2,1 kilometar. Cevovod koji spaja rezervoar u Rudaru sa gradskim distributivnim sistemom dug je oko pet kilometara, a njegov prečnik je jedan metar.

Fabrika voda u Gorini je kapaciteta 840 litara u sekundi sa dve tehnološke linije od po 420 litara u sekundi. Tehnološki proces obuhvata predozoniranje, proces bistrenja i taloženja, filtriranje i skladištenje u rezervoare čiste pijaće vode. Ovakvo tehnološko rešenje je jedno od najsavremenijih rešenja u svetu, a i potvrđeno je u praksi kod velikog broja sličnih postrojenja. U Srbiji postoji još samo jedno slično i to u Makišu. U fabriku vode u Gorini ugrađena je najsavremenija oprema nemačkih i italijanskih proizvođača koja obezbeđuje apsolutnu pouzdanost prečišćavanja i snabdevanja vodom.

Dačić obećao nova ulaganja

Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i ministar poljoprivrede Saša Dragin najavili su dalja ulaganja u razvoj nerazvijenog Jablaničkog i drugih okruga kako bi se približili ekonomski mnogo jačim privrednim centrima. O značaju projekta „Barje“ i daljim planovima razvoja Leskovca na svečanosti su govorili i gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić i predsednik Gradske skupštine Živojin Stefanović.

Pomoć drugim sredinama

Vodosistem „Barje“ trebalo bi da omogući sigurno i stabilno vodosnabdevanje, odnosno širenje gradskog distributivnog sistema na celu teritoriju grada i eventualno priključenje ostalih opština u Jablaničkom okrugu (osim Crne Trave). Arteski bunari iz kojih se Leskovac snabdevao vodom biće i dalje u funkciji, redovno održavani i spremni kao alternativa Vodosistemu „Barje“ u slučaju eventualne havarije ili drugih razloga. U izgradnju same akumulacije Vodosistema „Barje“ uloženo je 55 miliona evra, dok je u fabriku vode i druge prateće objekte investirano 25 miliona evra.