Najveći izazov odnosi sa Turskom

Polemiku je izazvala i odluka Turske, koja vodi pregovore o članstvu u EU, da bojkotuje kiparsko predsedništvo zbog spora dve zemlje oko podele Kipra, čiji severni deo je pod turskom kontrolom. Kiparski zvaničnici su najavili da neće koristiti period predsedavanja da bi vršili pritisak za rešavanje kiparskog pitanja i ujedinjenje ostrva. Kako je najavljeno, želja kiparskog predsedništva je da se tokom šest meseci predsedavanja postigne politički dogovor o narednom višegodišnjem finansijskom okviru EU, koji je okvir za utvrđivanje godišnjih budžeta Unije.

– Za Kipar je važno ne toliko da može da organizuje predsedavanje, već da to može da učini onoliko dobro koliko i svaka druga članica Unije, izjavio je portparol predsedništva Kipra Kostas Jenaris. Finansijska kriza je jedan od problema sa kojim se suočava Kipar. Kiparske banke su u velikoj meri izložene grčkim obveznicama, tako da se kriza proširila na Kipar, najistočniju zemlju članicu EU, zahvativši pre svega banke te zemlje, koja važi za poreski raj u Evropi. Kipar je zbog toga bio prinuđen da traži pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda, a konačno utvrđivanje potreba i modela pomoći se očekuje.

Prema preliminarnim informacijama, Kipar može da računa na oko 10 milijardi evra pomoći, koje zvaničnici evrozone planiraju da daju za banke i fiskalne potrebe. Kipar će zauzvrat bez sumnje morati da se podvrgne merama štednje. To nije lak zadatak za vladu koja je bliska sindikatima državnih službenika i koja želi da sačuva povoljan poreski sistem.áSituaciju ne olakšava ni činjenica da je Kipar ove godine u recesiji. Tri velike svetske rejting agencije su kiparske obveznice stavile u kategoriju špekulativnih ulaganja, zbog čega zemlja ne može da se finansira na međunarodnom tržištu. Kipar je za 2012. dobio od Rusije pozajmicu od 2,5 milijardi evra, a u medijima se špekuliše o još jednom zajmu za 2013. godinu.

Ipak, najveći problem za Kipar su odnosi sa Turskom, koja je odlučila da tokom narednih šest meseci bojkotuje kiparsko predsedništvo EU. Kipar je podeljen od 1974. godine, kada je Turska izvršila invaziju na trećinu teritorije na severoistoku ostrva. Turska je time odgovorila na državni udar grčkih nacionalista koji su želeli da se zemlja priključi Atini. Iako je od tada prošlo gotovo 40 godina, „zelena linija“ koju čuvaju Ujedinjene nacije i dalje razdvaja dve zajednice. Samo Turska priznaje Tursku republiku Severni Kipar. U međunarodnim okvirima priznata je jedino Republika Kipar, u kojoj žive kiparski Grci. Pregovori o ujedinjenju su na mrtvoj tački. EU je kao preduslov za pristupanje Kipra EU tražila ujedinjenje.

Uprkos tome, Kipar se pridružio EU 2004. godine, a pristupnim ugovorom je suspendovana primena pravnog nasleđa na severnom turskom delu ostrva, s tim da je EU otvorena za prijem drugog dela Kipra nakon rešavanja ovog pitanja. Kipar želi da predsedavanju pristupi skromno, uz moto „bolja Evropa“, relevantnija za građane i svet. Glavni prioritet je napredak u utvrđivanju višegodišnjeg budžeta EU za period 2014-2020. godine. Na Kipru su svesni da će se ovim pitanjem pre svega baviti Evropski savet i njegov predsednik Herman van Rompej (Rompuy), kao i da konačan dogovor neće moći da se postigne do kraja godine. Međutim, u Nikoziji se nadaju da će tokom kiparskog predsedavanja o tom pitanju koje uvek izaziva brojne sukobe biti postignut makar politički dogovor, nakon čega bi konačno rešenje usledilo za vreme irskog predsedništva. Kipar planira da pruži doprinos i u zajedničkoj politici azila, koju Komisija planira da zaokruži do 2013. godine. Kada je reč o proširenju, Kipar želi napredak u pristupnim pregovorima za zemlje Zapadnog Balkana, Islanda ali i Turske. Približavanje Turske EU bilo bi u interesu i obe strane, smatraju kiparske diplomate.

Najistočnija tačka EU

Kipar je najistočnija zemlja EU. Ostrvo površine oko 9.000 kilometara kvadratnih podeljeno je od 1974. godine na grčki deo, koji je međunarodno priznat i članica EU od maja 2004. godine i zone evra od januara 2008. godine, i turski koji nije priznat u međunarodnim okvirima. Glavni grad je Nikozija, a zvanični jezici grčki i turski. Turski deo zauzima oko trećinu ukupne površine i ima oko 200.000 stanovnika, dok u grčkom delu živi oko 840.000. Privredu uglavnom sačinjavaju usluge oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda, pre svega finansijske usluge i turizam. BDP je oko 17,3 milijarde evra. Ove godine očekuje se recesija od 0,8 odsto nakon prošlogodišnjeg blagog privrednog rasta od 0,5 odsto.