Liga socijaldemokrata Vojvodine nizom manifestacija u vojvođanskim gradovima započela je obeležavanje 20 godina postojanja, koje je obeležilo antifašističko, socijaldemokratsko delovanje i borba za autentičnu autonomiju Vojvodine kao istorijske regije. Upravo ovim temama, a najviše o demokratizaciji i decentralizaciji države i evro integracijama bio je posvećen okrugli sto u u oranizaciji Izvršnog odbora stranke, održan u Ečki kod Zrenjanina.
– Liga socijaldemokrata Vojvodine traga za odgovorom na koji način, što brže, što bolje i bezbolnije da postigne svoj dvadesetogodišnji cilj a to je autonomna pokrajina Vojvodina u decentralizovanoj, evropskoj Srbiji, sa svojom zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, sa svojom imovinom i svojim prihodima. Treba biti oprezan kada se govori dekoncentraciji vlasti, jer pokušaj seljenja ministarstva nema stvarne veze sa decentralizacijom, decentralizacija je prenošenje ovlašćenja na niže nivoe vlasti i to je ono što želimo da uradimo. Ostvarivanje tog cilja zahteva angažman ne samo LSV i ovakvi skupovi eminentnih stručnjaka mogu da pomognu u nalaženju odgovora – kaže Dušan Jakovljev, potpredsednik IV Vojvodine i predsednik Političkog saveta LSV.
Pored analize ustavnih rešenja i njihovih manjkavosti, učesnici okruglog stola bavili su se i pitanjem principa subsedijarnosti, interesima građana kroz autonomiju, negativnim odijumom o temi regionalizacije, pohvaljeno je sve što je do sada urađeno na decentralizaciji kao i rad Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Najviše ocene dobio je rad Skupštine Vojvodine.
– Treba da budete svesni da ste uzor za dobar suživot brojnih manjina. Skupština Vojvodine ima pet službenih jezika i druga je u Evropi posle Evropskog parlamenta, po višejezičnosti i uspešnom, tolerantnom radu – ocenio je prof. dr Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona.
Otvaranje izložbe i promocija monografije o 20 godina rada i postojanja Lige socijaldemokrata Vojvodine biće održana večeras u Svečanom salonu Sportsko-poslovnog centra Vojvodine u 18 sati.
Statistički regioni
Kada se govori o regionalizaciji to automatski podrazumeva finansijsku regionalizaciju, jer nema smisla preneti nadležnost nekom regionu ako on nema finansijskih sredstava kako bi svoju nadležnost realizovao – kaže prof. dr Franc Šausberger. On naglašava da to važi za regionalni ali i za lokalni nivo. Evropskim standardom se smatra da regioni i jedinice lokalne samouprave moraju posedovati imovinu, jer ne mogu da ekonomski opstanu. Statistički regioni zato spadaju u red administrativnih formulacija, kada se ne žele pravi regioni sa ovlašćenjima. Tu je i primer Mađarske sa planskim regionima, koji postoje samo formalno ali ništa ne odlučuju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
