Zbog napada na kuću urednika „Informera“ Vučić preti opoziciji: Šta predsednik time postiže?

Ovaj incident izazvao je burne političke reakcije i osude predstavnika vlasti, uključujući i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića:

– Je l’ vi stvarno mislite da mi ne možemo da organizujemo napad na njihove kuće? Pa možemo u roku od sat vremena da im uništimo sve stranačke prostorije širom Srbije. Od prve do poslednje. U roku od sat vremena. Ne treba nam više. A ja bih lično kaznio i tražio hapšenje za svakog ko bi im jedan prozor razbio. Zato što želim da živimo u uređenoj, normalnoj zemlji, u kojoj će se poštovati prava političkih protivnika – izjavio je Vučić.

Međutim, realnost demantuje insinuaciju da se u Srbiji poštuju prava političkih protivnika, a kao dokaz tome svedoče brojna hapšenja i fizički napadi na studente, novinare, aktiviste i druge građane koji nezadovoljni korumpiranim režimom izlaze na ulice; napadi koji su se dešavali ne samo prethodnih meseci, već i tokom protekle decenije.

Komentarišući predsednikovu izjavu da se „u roku od sat vremena mogu uništiti sve stranačke prostorije širom Srbije“, novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević kaže da je njoj to samo još jedan stih u pesmi: „Mogao sam da pozovem Kobre da vas razbacaju za 15 sekundi“, ili „pobediću vas u celom svetu“…

– Mislim da Aleksandar Vučić svoje najdublje i najmračnije fantazije počinje da iznosi javno – kaže sagovornica za Danas i podseća da takva atmosfera datira još od izjave da sve češće ima mračne misli o osveti svima koji su naneli zlo njemu i njegovoj porodici.

– Ovo je samo nastavak toga. Ta izjava potiče iz najcrnje dubine predsednikovog uma i izražava njegovu iskrenu i autentičnu želju da to zaista i učini – ocenjuje Gligorijević.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da se i drugi novinari nalaze na meti napada, ali da predsednik na to ne reaguje, Gligorijević odgovara da su se napadi na novinare uglavnom dešavali dok su obavljali svoj posao – i upravo zbog tog posla. Kao jedan od najdrastičnijih primera, podseća na slučaj paljenja kuće novinara portala Žig info, Milana Jovanovića.

– Taj napad je vrlo temeljno istražen i utvrđeno je da je izvršen zbog njegovog novinarskog rada – ističe sagovornica.

S druge strane, prema njenim rečima, ako je Dragan J. Vučićević pretrpeo štetu u vidu fleke od kese sa višnjama, zbog načina na koji radi, možda ne bi trebalo da naziva tuđu decu ološima, blokaderima, da ne insinuira njihovu seksualnu orijentaciju, da ne objavljuje njihove fotografije – koje nisu ni kompromitujuće – već prikazuju mlade ljude u vedrim, zabavnim situacijama, predstavljajući ih kao perverznjake, kretene i manijake. To je, uostalom, nedavno radio Pavlu Cicvariću, podseća Gligorijević.

Govoreći o manipulaciji istinom, Gligorijević se osvrće i na snimak koji je nedavno kružio društvenim mrežama, a u kojem Vučićević u emisiji na TV Informer tvrdi da nikada nikome ništa loše nije pomislio, rekao niti učinio. Paralelno, u tom videu prikazane su njegove ranije izjave u kojima likuje dok policija bije demonstrante, viče „polomite ih“, i poručuje „svi ćete završiti na Urgentnom“.

– On zapravo sedi u svom studiju, gleda kako policija bije ljude i glumi da komanduje „polomite ih“. A to je samo mali deo svega što Dragan J. Vučićević izgovara sa ekrana šta god da je Informer, jer nije medijska kuća – primećuje Gligorijević.

Uz Vučićevu izjavu o „sat vremena“ potrebnih da se unište stranačke prostorije širom zemlje, Gligorijević podseća i na druge predsednikove kontroverzne izjave – poput one u kojoj tvrdi da su blokaderi naterali Milomira Jaćimovića, autoprevoznika koji je besplatno prevozio studente na proteste i koji je više puta bio izložen pritiscima, da se polije benzinom. Takođe, podseća na predsednikovo vređanje anesteziologa Vladimira Stefanovića, koga je nazvao „magarcem“, a koji je na protestu na Vidovdan, 28. juna, priveden dok je pokušavao da pruži pomoć povređenom demonstrantu.

– To je kulminacija njegovog besa i gneva, zbog kojeg, kao pobunjeno društvo, možemo snositi ozbiljne posledice. Ipak, Vučić mi sada deluje kao rođendanska prskalica – plane, deluje dramatično, svi ga gledaju, i onda – puć – sagori. Sledeće što očekujem je da uđe u neku fazu sagorevanja – figurativno rečeno – zaključuje Jovana Gligorijević.

„Pohvala da „za sat“ može da organizuje svojevrsnu Kristalnu, nije metafora već priznanje“

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka i poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević ukazuje da prema Ustavu Republike Srbije predsednik države izražava državno jedinstvo. Ipak, ona se pribojava da u našoj zemlji to nije slučaj.

– Srbija je, bojim se, odavno prestala da bude republika osim onda kada je, kao pobunjena javnost, ponovo uspostavljamo – na ulici ili u zarobljenim, privatizovanim institucijama – kaže Đorđević za Danas.

Prema njenim rečima, Aleksandar Vučić ne izražava jedinstvo, već iznova i iznova produbljuje podele među građanima. On ima svoje studente, koji „žele da uče“, svoje advokate koji „samo hoće da rade“, svoje sudije koje ubrzano napreduju kako bi sprovodile volju izvršne vlasti, i svoje tužioce koji traže pritvore za mlade ljude zbog „rušenja ustavnog poretka“, ali ne vide kriminalce u samom centru Beograda.

– Kroz takve ljude Vučić vrši moć. Oni postaju deo privilegovanog sloja građana, koji se otvoreno suprotstavlja svima drugima – onima koji danas konačno i glasno pokazuju da na oligarhiju i bezakonje više ne pristaju – zapaža Đorđević, i dodaje da temelj pomenute moći nisu institucije, već mediji. I to pre svega režimski – najčešće privatni – mediji koji su dobili javna dobra, poput nacionalnih frekvencija, olako i bez kontrole.

Prema njenim rečima, mnogi od tih medija duguju državi i sistematski krše zakone Republike, a zauzvrat služe kao megafoni vlasti.

– Ni javni servis nije izuzet: analize, posebno ona Vuja Ilića, jasno pokazuju da je političko izveštavanje RTS-a iz dana u dan sve otvorenije u službi jednog čoveka – predsednika Srbije. U tom kontekstu, Dragan J. Vučićević jedan je od najodanijih i najponiznijih propagandista režima. Za njega se pišu saopštenja iz Ministarstva informisanja, dok se u isto vreme nišani u svakog novinara koji svoj posao obavlja profesionalno, u skladu s kodeksom i integritetom. U takvom sistemu, od paljenja kuće Milanu Jovanoviću, došli smo do otvorenih Vučićevih pretnji – da bi se isto moglo dogoditi i kućama opozicionih lidera i njihovim prostorijama – pojašnjava Đorđević, dodajući da je bilo jasno da se ide u tom pravcu još onda kad je izjavio da su „kompletni idioti“ rušili u Hercegovačkoj ulici, dok je sam tvrdio da bi „došao s bagerom u po bela dana“.

– Zato više ništa ne iznenađuje – ni kad studente naziva teroristima, ni kad pred kamerama diktira optužnice, ni kada relativizuje nasilje na ulici tvrdeći da „nema tu kršenja zakona“ dok ljudi gaze demonstrante. Ne čudi ni kad batinašima koji su palicom slomili vilicu studentkinji poručuje da su „sjajni momci“. Primeri su brojni, ali svi govore isto: u ovoj zemlji ne važe isti zakoni za sve. Upravo zato sve veći broj građana, suočen sa sistemskom nepravdom, pristaje da bude priveden sa osmehom – iz čiste građanske neposlušnosti – primećuje sagovornica.

Te, prema njenim rečima, kada se predsednik hvali da ima batinaše koji mogu da „za sat vremena“ organizuju svojevrsnu Kristalnu noć u Srbiji, to nije metafora – to je priznanje. Priznanje da mu je jedina preostala poluga sile – gola, fizička moć. I time je, u suštini, sam priznao potpuni gubitak političkog i moralnog legitimiteta, zapaža Đorđević.

– Odavno je, nažalost, gotovo nemoguće da Aleksandar Vučić izgovori nešto istinski državnički. Ne o studentu koji je prebijen, pa vezan lisicama za bolnički krevet. Ne o anesteziologu koji je uhapšen jer je pokušao da pruži medicinsku pomoć povređenom demonstrantu. O tome ćuti. I to ćutanje je možda njegova najglasnija poruka – zaključuje Biljana Đorđević.

„Šta je sve u stanju da organizuje, videli smo kroz sudbine Olivera Ivanovića i Slavka Čuruvije“

Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević kaže za Danas da je Aleksandar Vučić“ podla i preplašena kukavica koju ovih dana napušataju svi oni koji su mu revnosno služili“.

– Mafijaši dezertiraju, batinaši se brinu kako da sačuvaju sebe, a ne njegovu vlast, policija se povlači u svoje objekte. Šta je sve u stanju da organizuje ovaj vlasti željan radikal, videli smo kroz sudbine Olivera Ivanovića i Slavka Čuruvije. Ali ove prepadnute kukavice više se ne boji nijedan čovek željan slobode i normalnog života. Amnestiranjem huligana koji su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu, Vučić je pokazao da se ničega ne stidi. Ljudi bez stida, a samim tim i bez moralnih kočnica su opasni, naročito kad se dočepakju vlasti za kojom su žarko žudeli – primećuje Milivojević.

On dodaje da ne zna zašto se tužioci ustručavaju da saslušaju ovog „huligana“ u pokušaju, posle ovakvih pretnji.

– Pretnja političkim strankama od strane vođe mafije, svuda u svetu se razmatra kao ozbiljno krivično delo. Vučić u je malo potrebno da umesto u stranačke prostorije počne da nišani u članove opozicionih stranaka. Ovakvim izjavama samo ubrzava svoj pad sa vlasti i razgovor sa specijalnim tužiocem za organizovani kriminal – zaključuje Srđan Milivojević.