Napad na službeno lice ili „nasilničko ponašanje“: Zašto je odluka sudija o kvalifikaciji dela „zabolela“ prorežimske medije?

Sve sudije Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu održale su u utorak sednicu na kojoj su razmatrale pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, zbog kog im se poslednjih dana masovno privode učesnici protesta, sa zahtevom Višeg javnog tužilaštva (VJT) da im se svima određuje pritvor.

Sudije su jednoglasno zauzele pravni stav da krivično delo, čija „radnja izvršenja“ predstavlja fizički napad i obračun, u koji je uključeno i gađanje potencijalno opasnim predmetima, usmeren na policijske službenike koji u tom trenutku obavljaju svoju dužnost – ne može biti kvalifikovano kao nasilničko ponašanje na javnom skupu već isključivo kao napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović objašnjava za Danas da Krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira. U svom bazičnom značenju podrazumeva nasilničko ponašanje isključivo između učesnika javnog skupa.

Prorežimski mediji su ovu odluku sudija okarakterisali kao „pravosudni puč“, međutim, stručnjaci za pravo sa kojima smo razgovarali smatraju da je ova odluka ispravna i u skladu sa zakonom.

„Kako su učesnici javnog skupa u konkretnom slučaju, samo građani i studenti, a policijski odredi predstavljaju organ javnog reda i mira, ne možemo govoriti o eventualnom izvršenju krivičnog dela nasilničko ponašanje na javnom skupu. Za ovo krivično delo, u biti je potrebno da eventualno postoje dve oprečne grupe koje učestvuju na javnom skupu, koje bi se po nekom osnovu sukobile. Kao što je to npr. sukob navijača međusobno na sportskoj priredbi“, kaže Paunović.

Ona ističe da bi uslovi za postojanje krivičnog dela nasilničkog ponašanja na javnom skupu postojali samo u slučaju sukoba između dve grupe učesnika protesta, dok policija, kao organ javnog reda i mira, ne može imati ulogu učesnika skupa.

„Po mom mišljenju Viši sud u Beogradu, Veće sudija za prethodni postupak, pravilno ocenjuje i donosi svoj zaključak, jednoglasno, da u postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u ovim i ovakvim slučajevima, kada dođe do bilo kakavog eventualnog sukoba učesnika protesta i policije nema osnova za navedeno krivično delo“, kaže Paunović.

Paunović ističe da su ovakvi stavovi suda obavezujući za tužilaštvo, jer jasno poručuju da sud više neće odlučivati o predlozima za pritvor koje podnosi Više tužilaštvo, već će se proglašavati nenadležnim i predmete upućivati osnovnim sudovima.

Ona precizira da se u slučaju sukoba policije i građana na protestima, odnosno napada građana na policijske službenike, radi o krivičnom delu napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323 Krivičnog zakonika, koje spada u grupu dela protiv državnih organa i u nadležnosti je osnovnih tužilaštava.

„Poznavajući sklonost glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao režimskog službenika, verujem da je isti u krugu svojih bliskih saradnika zauzeo stav, kojim je na ovaj način prekoračio svoja ovlašćenja u postupanju, kako bi ostao dosledan vernosti režimu, a ne profesionalizmu. Međutim, kako je od njegovog dolaska na čelo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu vrlo upitan izbor javnih tužilaca za Više tužilaštvo, i to u kvalitativnom smislu, može se reći, da nije isključena ni mogućnost neznanja i nedovoljne stručne obučenosti njegovih kadrova“, kaže Paunović.

Advokat Viktor Gostiljac smatra da se, u svetlu velike društvene krize, potezi aktera iz pravosuđa jasno otkrivaju, te da je očigledna namera Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da u ovim slučajevima zasnuje svoju nadležnost i goni uhapšene demonstrante.

„Ovo je potrebno jer se radi o tužilaštvu koje je u potpunosti izgubilo svoju samostalnost i deluje kao integralni deo stranačke ili privatne strukture predsednika Republike. U tom smislu, VJT je od najvećeg poverenja predsednika, spremno da postupa uvek kada mu se to signalizira“, kaže Gostiljac.

On objašnjava da u slučajevima napada na službena lica, tužilaštvo ova postupanja kvalifikuje kao nasilničko ponašanje na javnom skupu, a ne kao napad na službeno lice jer je to jedini način da Više tužilaštvo zasnuje svoju nadležnost, budući da je zakonom predviđeno da su za nasilničko ponašanje na javnom skupu nadležna upravo viša tužilaštva.

„To je pogrešan pravni stav zasnovan na političkim razlozima. Nasuprot ovome, stav sudija da se radi o krivičnom delu napad na službeno lice je profesionalna, a ne politička reakcija. Tu se ne radi o nekakvom osporavanju tužilaštva, nego o pravu suda koji je jedini vlastan da ocenjuje i presuđuje. Proglašavati stav suda za politički stav je u konkretnom slučaju neprihvatljivo, zato je potrebno da same sudije stanu u odbranu svoje profesije i sačuvaju svoju nezavisnost, u čemu će imati podršku celog društva, a advokature pogotovo“, zaključuje Gostiljac.