Zvuk sirena i crkvenih zvona zaustavio je danas u 10 sati Varšavu da minutom ćutnje oda poštu herojima i žrtvama Ustanka u Varšavskom getu u kome su Jevreji na današnji dan 1943. godine odabrali da bar umru kao ljudi, sa oružjem u ruci, a ne poniženi u gasnim komorama.
U najvećem getu u kakve su nacisti pozatvarali Jevreje u okupiranoj Evropi, na tri kvadratna kilometra Varšave, na prostoru gde je u jednom momentu u očajnim uslovima živelo čak 460.000 Jevreja, vođe oko 1.500 ustanika reagovali su oružanim buntom na odluku o likvidaciji geta i prevozu njegovih žitelja u gasne komore logora Treblinka, Majdanek i Aušvic.
Mladi dobrobovoljci na ulicama Varšave od danas pa u naredna tri dana dele žute papirne narcise, preko 50.000 za svakog od oko 56.000 Jevreja iz geta koji su, nakon što je 16. maja 2.000 vojnika Vermahta savladalo otpor slabo naoružanih ustanika i sravnilo geto sa zemljom, odvedeni u logore koje su Hitlerovi nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj.
Tokom borbi je ubijeno ili stradalo u požarima oko 14.000 žitelja geta i ustanika.
Narcis na reveru simbol je Ustanka u Varšavskom getu, pošto narcisi cvetaju u aprilu, a jedan od trojice glavnih vođa pobune, Marek Edelman godinama posle rata dobijao je od nepoznatog pošiljaoca buket narcisa koje je na godišnjicu polagao na Spomenik herojima geta.
Uveče, tačno u momentu kada je ustanak pre 70 godina izbio, u nebo će se vinuti dva snopa svetlosti da simbolično pokažu da je Varšava bila grad dva ustanka u Drugom svetskom ratu – Jevreja u getu 1943. godine, a godinu dana kasnije i Varšavljana na čelu sa poljskim pokretom otpora.
Nakon prvog ustanka dignuta je u vazduh glavna sinagoga i srušen geto, a osveta nacista za Varšavski ustanak bila je pretvaranje grada u ruševine.
Tokom trodnevnog obeležavanja 70. godišnjice Ustanka u Varšavskom getu prvi put se otvara novi Muzej istorije poljskih Jevreja.
Prvi posetioci na svečanosti su uz poljske zvaničnike gradonačelnici partnerskih gradova, između ostalih Berlina, Beča, Rima, Kijeva, Pariza i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
„To je simbol ponovnog rađanja života Jevreja. Mesto u kome potomci poljskih Jevreja treba da se osećaju kao kod kuće“, kazao je direktor Jevrejskog instuta za istoriju Pjotr Višlicki.
Tokom 28 narednih dana, koliko je trajao ustanak u getu, moliće se za njih i katolici u Varšavskoj dijecezi.
„Tim ljudima koji su u getu položili živote mi nešto dugujemo. Zato želimo da se molimo za njih“, kazao je portparol dijeceze Rafal Markovski.
Obeležavanje godišnjice ne prolazi međutim bez kontroverzi zbog ideje da se ispred Muzeja podigne i spomenik Poljacima, onoj manjini koja je pomagala Jevrejima i koji su od Izraela dobili titulu Pravednika među narodima sveta, koja se dodeljuje onima koji su, rizikujući sopstveni život, spasavali Jevreje tokom Holokausta.
Jevrejske zajednice usprotivile su se toj ideji zato što bi to, po njihovoj oceni, značilo brisanje krivice onoj većini u Poljskoj koja je ravnodušno posmatrala tragediju holokausta ili onih, oko 10 odsto Poljaka koji su čak aktivno sarađivali sa Nemcima, predajući im Jevreje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
