Pevači i pevačice sa srpske estradne scene, za razliku od 83 odsto običnih“ građana, kako kažu istraživanja, ne brinu da li će Srbija ove godine, sledeće ili ko zna kada ući na belu šengensku listu, jer oni gotovo da i nemaju problema sa dobijanjem viza za zemlje Evropske unije. Rasterećeni većine materijalnih problema koji muče prosečnog stanovnika ove zemlje, ne smeta im čak ni to što nisu na spisku povlašćenih kategorija za besplatne vize, iako sebe smatraju „estradnim umetnicima“.
Kako je pokazalo istraživanje Danasa, veliki broj ovih zvezda i zvezdica ima godišnje šengenske vize, pasoše menjaju na svakih nekoliko meseci, a sve to na osnovu poslovnih garancija koje dobijaju od diskoteka i noćnih klubova u zemljama EU koje drže tamošnji Srbi. Neki od njih imaju i prijavljeno mesto boravka i plaćaju porez u tim državama. Ipak, kako kažu, troškove vize uredno plaćaju i lično dolaze po nju. Takođe, što češće putuju i pridržavaju se termina boravka navedenih u vizi, a usput i prilože reklamu za nastup, novinski članak o sebi ili čak kompakt disk, mogućnost da ne dobiju vizu skoro da ne postoji. Najčešće nastupaju u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji.
Nije nezanimljivo da se ljudi sa estrade ne žale na neljubaznost službenika, pre svega domaćih, u ambasadama, što je čest slučaj sa „prosečnim“ građanima. Naprotiv, među njima imaju i svoje obožavaoce.
BILO I LAŽNIH PREDSTAVLJANJA
Aco Pejović, jedan od trenutno najpopularnijih „narodnjaka“, kaže za Danas da često nastupa u inostranstvu i da s dobijanjem vize dosad nije imao problema. Naglašava da pasoš menja dva do tri puta godišnje.
– Najviše gostujem u Nemačkoj i Švajcarskoj, a sve ugovore od klubova u kojima pevam dobijam unapred, i za sebe i za muzičare, tako da vizu uvek dobijem na vreme, uglavnom za dva do tri dana nakon što podnesem zahtev – objašnjava Pejović.
On naglašava da vizu iz ambasade podiže lično, kao i da plaća cenu koja važi i za sve ostale građane. Kaže da je situacija sa švajcarskom vizom specifična, jer važi samo osam dana u toku jedne godine.
– Službenici ambasada su uvek ljubazni, ali s obzirom na to da se dešavalo da neki ljudi iz Srbije pokušavaju da ostanu u inostranstvu duže nego što je predviđeno vizom, ambasade su sada malo pojačale kontrolu. Međutim, ja nisam nikada imao problema, niti sam otkazao neki nastup zbog nedobijene vize – kaže Pejović. On naglašava da s pitanjem viza ima samo dobra iskustva, jer su on i njegov bend uvek poštovali datume ulaska i izlaska iz zemlje.
Marko Bulat, još jedan poznati pevač, tvrdi da je jedina olakšica za ljude iz njegove branše to što dobijaju garanciju od diskoteke ili kluba iz inostranstva u kojem treba da gostuju. To je način da lako dobiju poslovnu vizu.
– Neke moje kolege uzimaju šegensku vizu na godinu dana, ukoliko imaju više zakazanih nastupa. Ja to dosad nisam radio, nego podnosim zahtev za vizu koja traje samo nekoliko dana, jer više nastupam u Srbiji nego u inostranstvu – objašnjava on.
Bulat, takođe, ukazuje da je problem i to što se ranije dešavalo da se neki ljudi lažno predstavljaju kao muzičari i, nakon što odu na Zapad, pokušaju tamo ilegalno da ostanu. Zbog toga su pevači, kako ističe, „izgubili kredibilitet, pa im sada procedura dobijanja viza nije uvek jednostavna, čak i ako dostave dokaz da su, na primer, zaista članovi nekog muzičkog udruženja“.
Ipak, Bulat kaže da lično nema problema s dobijanjem vize ali da obično, uz neophodnu dokumentaciju, ponese i isečke iz novina ili čak odštampanu reklamu za koncert, čime potvrđuje da je zaista pevači da u inostranstvo putuje zbog gostovanja.
– Poslovnu vizu obično dobijem nakon nekoliko dana, kao i ostali građani. Lično podnosim zahtev i dosad sam uvek plaćao, tako da ni u tom smislu nemam olakšica – zaključuje naš sagovornik.
Slično govore i drugi „narodnjaci“ s kojima smo kontaktirali. Ipak, da postoji i druga strana priče nagoveštava pevačica Katarina Ostojić.
– Dobijala sam ponude za gostovanja u inostranstvu, ali od kolega sam čula mnogo priča o poteškoćama s vizama, tako da sam takve nastupe odbijala – navodi ona.
KLJUČNI VLASNICI DISKOTEKA
Saša Obradović, jedan od iskusnijih estradnih menadžera, kaže za Danas da pevači ne dobijaju turističke, nego isključivo poslovne vize za nastupe u inostranstvu. Najčešće gostuju u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Švedskoj, kao i prekookeanskim zemljama.
– Vlasnik kluba u kojem pevačtreba da nastupi obezbeđuje ugovor i dokaz o uplati poreza u zemlji u kojoj je gostovanje zakazano, a onda pevačs tim papirima ide u ambasadu. Troškove plaćamo i stojimo u redu ispred ambasade, kao i svi drugi ljudi – kaže on.
Obradović, međutim, navodi da su se ranije dešavale zloupotrebe, kao na primer kada su neke neproverene agencije obezbeđivale vize za pevače. Zbog toga sada svaki „estradni umetnik“ mora lično da ide po vizu. Naš sagovornik naglašava da je bilo slučajeva i da neki pevačbude odbijen i da „treba biti oprezan s kim se radi“.
– Neki vlasnici klubova žele samo da profitiraju, obećaju da će uredno izmiriti poreske obaveze, a ispostavi se da to nije urađeno. Ja lično nemam takvih iskustava, jer vrlo pazim s kim poslujem. Međutim, ima pevača koji su imali loša iskustva, misleći da je sve završeno kako treba, a zapravo nije, što može imati i posledicu zabrane ulaska u određenu zemlju – ističe Obradović.
Kada je rečo trajanju vize, naš sagovornik objašnjava da to zavisi od zemlje u koju se putuje.
– Za Švajcarsku obično uzimamo poslovnu vikend vizu na dva dana, jer ova zemlja propisuje ograničen broj dana u toku godine. Ipak, u zavisnosti od kantona, uz odobrenje policije period važenja vize može da se produži – navodi on.
ŠTA JE ETNO, A ŠTA TURBO
Kako je Danasu rečeno u Ambasadi Austrije u Beogradu, „narodnjaci“ podnose zahtev za poslovnu vizu pod istim uslovima kao i svi ostali građani. Ipak, kako nam je objašnjeno, postoji mogućnost da neko od njih ipak bude oslobođen plaćanja vize, o čemu se odlučuje naknadno, nakon podnošenja dokumentacije. S obzirom na to da ni među ovim pevačima i pevačicama nisu svi isti, pa neki neguju „etno“, a neki turbofolk, u Ambasadi razmotre i o kakvoj vrsti „umetnika“ je reč.
Slično nam je rečeno i u Ambasadi Švajcarske, čija se viza dobija za najmanje pet radnih dana. Švajcarska je od 12. decembra postala član šengenske zone, tako da ambasada ove zemlje u Beogradu vize za EU izdaje od 15. decembra prošle godine.
Stradali zbog Koštunice
Nakon što je za vreme vlade Vojislava Koštunice organizovan takozvani državni miting „Kosovo je Srbija“, februara 2008. i masovnih nereda i paljevina koji su se tom prilikom dogodili, domaća estrada našla se u panici. Više konzulata zemalja EU u Beogradu, poput nemačkog, obustavilo je izdavanje viza i poslovni interesi „narodnjaka“ bili su ozbiljno ugroženi. Mediji su u to vreme bili preplavljeni jadanjima pevača i pevačica koji ne mogu da odu na ugovorenu „tezgu“, dok su oni koji većimaju sređene „papire“ govorili kako saosećaju s kolegama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
