Narodno poselo u Vukovu čast

– Ime Vuka Karadžića ispisano je zlatnim slovima na prvoj stranici naše naučne, kulturne i književne istorije. I ovo je prilika da se podsetimo na pisca koji je prošao trnovit, ali i slavan put, od seoskog čobančeta u Tršiću do doktora filozofije i počasnog člana mnogih akademija u Evropi. Neumorni borac za narodni jezik, Vuk je bio očima okrenut budućnosti, a ušima narodu. I sam je pisao da je jezik hranitelj naroda, i dokle jezik živi, dotle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, rekao je Boško Stanić, direktor matične Biblioteke i osnivač Ogranka Vukove zadužbine u gradu na padinama Zlatara.

Stanić je istakao da je utemeljivač ćirilice za pola veka neumorne i neprekidne delatnosti, više uradio za srpski narod, nego pojedine ustanove kulture, između ostalog, zabeležio najlepše narodne umotvorine, izvršio reformu azbuke i pravopisa, napisao prvi bukvar narodnog jezika, prvu gramatiku, rečnik, započeo srpsku književnu kritiku, opisao život i običaje naroda, uveo narodni jezik u nacionalnu književnost.

– Vuk Karadžić je jedinstvena pojava u vreme jedne političke i kulturne revolucije istovremeno, čiji je on i pokretač, gorostas koji u sebi i svom duhu sadrži sve ono značajno, stvaralačko, duboko ljudsko, civilizacijsko i kulturno svoga doba. Vukovo ime se danas poistovećuje sa temeljima naše kulture, kroz njega je konačno i progovorio srpski narod i njegov jezik, volja, životna mudrost. Bio je samouk, usamljeni borac, lučonoša jezika i pismenosti, takav stameno stoji i danas, a takav će i ostati među nama. Odoleo je svemu, alal mu štula i pisaljka, kazao je direktor Gradske biblioteke „Jovan Tomić“ i podsetio da je ogranak u našem gradu osnovan sa idejom da čuva Vukove ideje, neguje tradiciju, narodne običaje i nacionalni identitet.

Ovogodišnji jubilej Vukove zadužbine ostaće upamćen po zanimljivom kulturno- umetničkom programu, koji su izveli daroviti učenici osnovnih škola „Dobrica Rajić“ iz Bistrice, „Momir Pucarević“ iz Akmačića i „Knezovi Raškovići“ iz Božetića. Autentičan program, motivisan izvornim narodnim stvaralaštvom, oduševio je prisutne poklonike Vukovog dela, a svoj nepresušni talenat prikazalo je četrdesetak osnovaca iz seoskih škola – članova dramskih i recitatorskih sekcija. Za ovu priliku potrudili su se i učitelji i nastavnici Stefanija Bakić, Mirjana Bošković i Radisav Tatović, koji su uradili dramatizaciju i scenario po motivima narodnih umotvorina i običaja, kao i pojedinih dela najpoznatijih srpskih komediografa, poput Branislava Nušića.