Radeći u Maroku uverio sam se da je ekonomska saradnja sa islamskim zemljama u strateškom interesu Republike Srbije. Pred nama su i dalje izazovi kreiranja pozitivne slike koja je narušena događajima na Balkanu.
Odnosi Srbije s većim brojem njenih suseda bili su napeti i nepotrebno neprijateljski, u velikoj meri zato što su isticane kulturno-civilizacijske razlike, ali i pesimizam prema procesima globalizacije i integracije. Srbija bi trebalo da pronađe načine za jačanje svoje uloge u procesima stabilizacije tog prostora i iskoristi jedinstven položaj na raskršću triju važnih evropskih subregija. Izolacionizam i paranoja, napokon, moraju prestati da dominiraju spoljnopolitičkim ciljevima – ocenjuje za Sandžak Danas prof. dr Mehmed Bećović, bivši ambasador Srbije u Maroku.
Koje su specifičnosti poslovanja sa islamskim zemljama?
– Ekonomska saradnja Srbije i zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka mora da preraste u važan prioritet. To tržište nudi brojne mogućnosti i to se pokazalo opravdanim na primeru Maroka gde smo zamrznute odnose vratili na nivo međudržavne saradnje i kooperacije. Odavno je jasna činjenica da je tržište Severne Afrike neiskorišćeni potencijal. Nije problem da se prodre na tržišta muslimanskih zemalja, jer su otvorena prema drugima. Ali, moraju se poznavati kulturno-istorijske specifičnosti, koje i dalje ostaju kamen spoticanja u saradnji i širenju diplomatske mreže koja treba da stvori uslove za ulazak srpskih usluga i roba. Islamske zemlje su mesta gde postoje velika bogatstva, gde se infrastruktura brzo razvija i gde su mogućnosti otvaranja mnogih novih poslova velike. I srpski, ali i drugi evropski privrednici moraju biti svesni promena nastalih u arapskom svetu proteklih decenija. Mnoge od tih zemalja su, od čistih izvoznika nafte, postale zemlje koje uvoze mašine, sirovine i poluproizvode i same pokreću proizvodnju u čemu im je potrebna „know-how“ pomoć. Upravo u tom segmentu otvaraju se nove mogućnosti za srpske firme. Arapske zemlje imaju najveću potrebu za saradnjom u gradnji, energetici, farmaciji, drvnoj i prehrambenoj industriji, posebno firme koje imaju halal sertifikate. Zemlje bogate naftom zainteresovane su za saradnju u gradnji energetskih postrojenja, cevovoda, bušenju i vađenju vode, plina i nafte.
U svojim analizama tvrdite da je arapsko tržište veliki neiskorišćeni potencijal. Zbog čega?
– Arapsko tržište nudi brojne mogućnosti srpskim privrednicima. Na primer, učestvovanje u velikim građevinskim projektima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu. Potencijal postoji i u turizmu. Naše firme su dobro poznate u arapskim zemljama još iz vremena bivše Jugoslavije, kada su srpska preduzeća vrlo uspešno sarađivala na raznim projektima. Međutim, potrebno je prezentovati novu Srbiju i probuditi aktivnosti na ovim prostorima. Poznavanje jezika i običaja mora da bude vodilja onima koji budu radili na ovom zadatku. Arapski prostor je po mnogim činiocima neverovatno specifičan i zahteva posebnu pažnju, ali ako se posao odradi od početka pažljivo i sa odnosom koji oni očekuju, rezultat može da bude od velike koristi.
Kakve su nam šanse na tržištu Bliskog istoka?
– Važan deo Bliskog istoka predstavljaju zemlje Persijskog zaliva, koje u svetskim razmerama pokazuju najviše stope ekonomskog rasta i ubrajaju se u najbogatije zemlje u svetu zahvaljujući velikim rezervama nafte i zemnog plina. Tržište ovih zemalja karakteriše ekonomija utemeljena na izvozu ovih energenata. Te zemlje su, danas, najbrže rastuća turistička destinacija i mesto najveće trgovačke ekspanzije u svetu. Transportna infrastruktura se u tim zemljama, takođe, izuzetno brzo razvija, pa su mogućnosti ulaganja i otvaranja novih poslova izuzetno velike. Tržište zemalja Zaliva može se smatrati oazom slobodne trgovine. Oko 400 proizvoda, od kojih su većina prehrambeni, u celosti je oslobođeno carinskog oporezivanja. Ne postoje kvantitativna ili ekvavilentna ograničenja na uvoz, ako je on u skladu sa standardima navedenog tržišta. To je tržište koje sve uvozi i na kojem kvalitetan proizvod može da pronađe put do potrošača. Prilikom razvijanja strategije ulaska i nastupa na tržištu zemalja Bliskog istoka, odnosno zemalja Persijskog zaliva u užem smislu, od ključne važnosti je da se razumeju i poštuju specifičnosti svake zemlje u socijalnom, političkom, ekonomskom i zakonodavnom pogledu kako bi se iskoristio izuzetno veliki uvozni potencijal tog tržišta. Značajan pomak u ovom pravcu napravila su srpska preduzeća Agroprom, Frigonais, Naše vreme, Prima produkt, Selekt milk, Soja protein, Tempos i Revita, koje su, krajem februara ove godine, učestvovale na sajmu Gulfud u Dubaiju.
U specifičnostima ovih tržišta, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, ističete značaj halal sertifikata. Koliko poštovanje tog standarda našim firmama otvara tržište islamskih, ali i evropskih zemalja u kojima živi više od 50 miliona muslimana?
– Halal tržište je najbrže rastuće u svetu i 2005. godine ostvarilo je ukupan svetski promet od 550 milijardi dolara, od čega 160 milijardi je vrednost prehrambenih proizvoda. U 44 zemlje sveta, s više od 1,6 milijardi ljudi i stopom rasta od preko 10 odsto, zakonska regulativa nalaže da prehrambeni proizvodi moraju imati halal sertifikat. Tržište arapskih zemalja, u skladu sa potrošačkim kapacitetima, veoma je interesantno za proizvođače hrane, a izvoz na to područje je odličan poslovni iskorak. Islamska zajednica Srbije je izdavala poslednjih 35 godina halal sertifikate i to preduzećima iz bivše SFRJ koje su bile značajni izvoznici. Srpska industrija, koja je ranije izvozila mnogo hrane na Bliski istok, izgubila je halal sertifikat devedesetih godina. Sada se izdavanjem tih sertifikata bavi agencija Halal d.o.o. iz Beograda i kompanija Suolo e salute Serbian iz Velike Plane. Primena halal norme u proizvodnji prehrambenih i kozmetičkih proizvoda otvara našim izvoznicima vrata na veliko arapsko-islamsko tržište i sve više u zemlje EU gde živi više od 50 miliona muslimana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
