U neredima koji su izbili u Atini tokom masovnog protesta zbog vladinih mera štednje najmanje tri osobe su izgubile život. Pošto je došlo do manjeg okršaja između grupe demonstranata i policije na stepeništu ispred parlamenta, gde je bilo okupljeno nekoliko desetina hiljada ljudi, bačen je Molotovljev koktel na jednu banku u centru Atine koja se potom zapalila. Agencije javljaju da se u trenutku izbijanja požara u banci nalazilo dvadesetoro ljudi i da je troje izgubilo život.
Ulice grčke prestonice juče je preplavilo više desetina hiljada Grka u znak protesta protiv predloga vlade o merama štednje. Prema procenama snaga bezbednosti, okupilo se više od 25.000 ljudi na najvećim demonstracijama u Grčkoj od početka krize.
Radnici u štrajku su predvođeni članovima komunističkog sindikata PAME prošli ulicama u centru Atine, udarajući u bubnjeve i noseći antivladine parole. Više od 1.500 pripadnika policijskih snaga bilo je raspoređeno na ulicama grčke prestonice.
U blizini zgrade parlamenta grupa demonstranata je pozvala poslanike da izađu napolje nazivajući ih lopovima, dok je na policiju bacala kamenice, a ona je uzvratila sprejem i suzavcem.
Nasilje je izbilo i u Solunu, gde se okupilo oko 14.000 demonstranata. Kako se navodi, grupa mlađih demonstranata je polupala izloge prodavnica i restorana brze hrane.
Grčka je treći put u generalnom štrajku u proteklih nekoliko meseci. Vozovi, avioni i trajekti nisu radili pošto su se radnici javnog prevoza pridružili kolegama iz javnog sektora, koji su u utorak započeli 48-časovni štrajk. Osim toga zatvorene su i škole, bolnice, mnoga preduzeća, poreske uprave kao i turistička mesta uključujući Akropolj.
U zamenu za spasilački paket od 110 milijardi evra za posustalu ekonomiju grčke vlasti planiraju znatna smanjenja javne potrošnje i povećanje poreza. Grčki parlament o predloženim merama, koje uključuju zamrzavanje plata, smanjenje penzija i povećanje poreza, treba da se izjasni putem glasanja do kraja ove nedelje. Cilj mera jeste ostvarenje novih smanjenja budžeta od 30 milijardi evra tokom tri godine, kao i smanjenje grčkog javnog deficita na manje od tri odsto BDP do 2014. Deficit trenutno iznosi 13,6 odsto.
U međuvremenu, nemački parlament je počeo da razmatra spasilački plan za Grčku. Nemačka kancelarka Angela Merkel će braniti odluku vlade da učestvuje u sporazumu koji su sklopili evropski ministri finansija, prema kojem se od Nemačke zahteva da da najveći deo zajma za Grčku. Lideri radničkih sindikata su saopštili da se smanjenja najviše tiču Grka s niskim prihodima. „Vlada može da učini neke druge stvari pre nego što počne da uzima novac od penzionera koji mesečno primaju 500 evra“, rekao je Spiros Papaspiros, lider sindikata javnih službenika ADEDY. Biznismen Dmitris Mentis je rekao da bogati Grci moraju da podele teret krize. „Pripadnici bogate klase su decenijama izbegavali plaćanje poreza. Jedino što bi bilo pošteno jeste da oni ponesu dobar deo tereta ove krize – ekonomski teret“.
Česi i Slovaci odbijaju da plaćaju grčke dugove
Prag, Bratislava – U Srednjoj Evropi jača strah da će i ona osetiti grčku dužničku krizu a da nikako neće moći da izbegne da izdvoji sredstva za pomoć ako se kriza proširi na Portugal ili Španiju. Češka se plaši da će na kraju i ona morati da plaća grčke dugove, iako nije u Evropskoj monetarnoj uniji, jer je donedavno scenario pomoći razmatrao mogućnost da se teret tih 80 milijardi evra rasporedi na sve članice EU. Slovaci, za koje je izvesno da će Atini pomoći sa 300 miliona evra u prvoj godini, bune se i traže referendum o pomoći Grčkoj. Čak i češka levica, koja podržava solidarnost u okviru cele EU sa članicama koje imaju probleme, tvrdi da Češkoj stanje njenih javnih finansija ne dozvoljava da pomogne. Slovačka je kao članica zone evra obećala EU da će od maja izdvojiti za Grčku pomoć od 300 miliona evra iako će taj novac, doduše pod znatno povoljnijim uslovima nego što ga daje Grčkoj, morati da pozajmi sama. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
