Nastavak suđenja Karadžiću 28. oktobra

Karadžić, koji se brani sam, zatražio je da proces bude prekinut na četiri do šest meseci, pošto je žalbeno veće Tribunala sredinom jula poništilo prvostepenu presudu kojom je, na polovini suđenja, bio oslobođen optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, 1992.

Usvojivši žalbu tužilaštva, apelaciono veće je u optužnicu protiv Karadžića vratilo tačku koja ga tereti za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik. Posle te odluke, Karadžić je zatražio da sudije ili izdvoje postupak po toj tački optužnice ili da mu odobre dodatno vreme za pripremu svedoka odbrane koji bi pobijali optužbu za genocid u sedam opština.

Veće predsedavajućeg Ogon Kvona odbacilo je zahtev za izdvajanje postupka, ali je Karadžiću odobrilo dodatna dva meseca za pripremu svedoka. Umesto 28. avgusta, posle letnje pauze u radu suda, kako je ranije bilo predviđeno, proces će, po toj odluci, biti nastavljen 28. oktobra.

U odluci veće precizira da je Karadžić do sada izveo 173 svedoka odbrane i da je na njihove iskaze utrošio 230 od 300 radnih sati, koliko mu je odobreno za izvođenje dokaza odbrane. Preostalih 10 tačaka optužnice terete Karadžića za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce „plavih šlemova“ UN, 1992-95.