Nastavnici u štrajku pred finansijskim udarom: Država ne prihvata pun obračun plata

„To znači da isplata neće biti odobrena prema obračunu koji su oni poslali i da treba se da umanje zarade zaposlenima koji su štrajkovali prema uputstvima Ministarstva prosvete. Pomenuti podaci školske uprave su zapravo evidencija koju škole redovno dostavljaju nadležnoj školskoj upravi o broju nastavnika koji rade, a koliko ih je u nekoj vrsti štrajka. U toku dana ili narednih dana rešavaće se ovaj problem, ali kako sada stvari stoje ovakav obračun, bez umanjenja, neće biti odobren za isplatu zarada, tako da znate razlog ako plata ne bude isplaćena na vreme“, navodi se u poruci direktora jedne srednje škole svojim zaposlenim.

Da je isplata akontacije za februar neizvesna potvrdila je za Danas direktorka škole iz Beograda, koja je takođe dobila obaveštenje da obračun plata za februar nije verifikovan. Novu računicu, kaže, nije slala, već je ostala pri stavu da svojim radnicima ne želi da smanjuje plate na nezakonit način.

Direktori upozoravaju na kršenje propisa

Da su uputstva prosvetne vlasti sporna ukazali su i članovi Aktiva direktora škola iz Niša, koji su u dopisu Školskoj upravi zatražili dodatne instrukcije zasnovane na pravnim osnovama o načinu obračuna plata.

„Naglašavamo da je pri Školskoj upravi Niš i u samom gradu Nišu veći broj škola bio u potpunoj obustavi rada, zakonitom štrajku, normalnom radu ili su u pojedinim školama bili različiti modeli izvođenja nastave. Iz tog razloga molimo da nam date konkretne instrukcije po sledećim stavkama: kako obračunati platu za nastavnike koji su bili u potpunoj obustavi nastave u mesecu februaru, kako obračunati plate za nastavnike koji su jedan deo februara bili u potpunoj obustavi, a deo meseca bili u zakonskom štrajku, kako obračunati plate nastavnicima koji su ceo mesec februar držali skraćene časove 30 minuta, kako obračunati platu za nastavnike koji su radili 45 minuta, ali nisu mogli da održe časove zbog toga što su učenici u blokadi nastave, kako obračunati platu za nastavnike koji su dolazili na nastavu, ali nisu imali učenike na času zbog blokade učenika, a držali su zamene časova nastavnika koji su bili u potpunoj obustavi“, navodi se u dopisu direktora.

Oni su ukazali da u dopisu Ministarstva, u kome se traži da se plate obračunaju prema evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada, nije predočen nijedan pravni osnov za postupanje direktora.

„To znači da bi postupanje škola prema dopisu Ministarstva bilo protivpravno i predstavljalo bi osnov za tužbe zaposlenih kojima je umanjena ili uskraćena zarada. Za tužbe zaposlenih bili bi odgovorni direktori škola, čijim postupanjem bi zaposleni bili dovedeni u situaciju da svoja prava ostvaruju na sudu“, ističe se u obraćanju direktora niških škola.

Ukazali su da važeći zakoni ne prepoznaju obustavu rada kao oblik štrajka, već samo minimum procesa rada, za koji je moguće umanjiti zaradu.

Kako dodaju, nastavnici koji su u obustavi rada dolaze u školu i provode vreme na svom radnom mesu u skladu sa zakonom, što znači da njihova plata ne može biti umanjena u celosti, već isključivo srazmerno 40-to časovnoj radnoj nedelji.

„Istovremeno, u mnogim školama rad je obustavljen po osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a za šta je faktički osnov pružilo samo Ministarstvo prosvete, koje je, pozivajući se na zaključak Vlade, odredilo da zimski raspust traje na teritoriji cele zemlje od 23. decembra do 20. januara, navodeći da postoji ‘ozbiljno ugrožavanje bezbednosti učenika’, kao i da ‘mera ranijeg završetka prvog polugodišta ima za cilj da očuva zdravlje, bezbednost i dobrobit svih učesnika u obrazovnom procesu’. Nakon toga Ministarstvo prosvete nije utvrdilo da su prestali razlozi zbog kojih je ugrožena bezbednost učesnika u obrazovnom procesu“, ističe se u dopisu.

Direktori su naglasili da su isplaćene zarade za januar u punom iznosu, iako je Ministarstvo prosvete sličan dopis uputilo školama krajem tog meseca i napomenuli da se plate u visokom obrazovanju redovno se isplaćuju.

Ukoliko zarada bude umanjena, nastavnici nemaju obavezu da izgubljene časove nadoknade, što bi, kažu direktori, značilo da učenici neće dobiti nastavu koja je predviđena planom i programom.

Oni su naveli da umanjenjem plate neće doći do normalizacije nastave i zamolili da se verifikuje akontacija za februar bez umanjenja, a da im se dostave instrukcije zasnovane na pravnim osnovama o načinu konačnog obračuna zarade za taj mesec.

Da li će Ministarstvo prosvete uputiti dodatna pojašnjenja u vezi sa obračunom zarada za februar, da li će nastavnici iz škola čiji obračuni nisu verifikovani ostati bez prvog dela plate i zbog čega Ministarstvo ignoriše dopis Udruženja sekretara škola i praktično navodi direktore da krše zakon, pitanja su koja smo uputili prosvetnoj vlasti, ali odgovore do objave ovog teksta nismo dobili.

Odlazeći premijer Miloš Vučević ponovio je danas da nastavnici koji nisu držali nastavu neće dobiti februarsku platu.

„Profesori, nastavnici, učitelji, koji nisu predavali nastavu u školama neće dobiti prvi deo februarske plate. Onaj koji ne radi neće dobiti platu“, rekao je Vučević jutros za Prvu televiziju.

Fondovi za prosvetare

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, za Danas kaže da je stav sindikata da nastavnici koji su obustavili rad nisu držali nastavu, koja čini 20, od ukupno 40 radnih sati, a pošto su redovno dolazili u školu, smatraju da treba da im bude plaćena u najmanju ruku polovina radnog vremena.

– Na kraju krajeva, umanjenje plate bez izdatog rešenja i pokretanja disciplinskog postupka je protivzakonito, jer ovo što mi radimo nije definisano zakonom. Ali čak i kolege koje drže časove po 30 minuta nisu u zakonskom štrajku, jer niti je štrajk najavljen, niti imaju štrajkački odbor. To je jednako protivzakonito. Vlast ne zna šta da radi jer sve ovo dođe kao presedan – smatra Dimitrijević.

Ona kaže da nastavnici prate šta će se dešavati 6. marta, kada se isplaćuje akontacija za februar. Situacije se, dodaje, menja iz dana u dan, pa se sa sigurnošću ne može reći da li će eventualno umanjenje plate uticati na to da se neki nastavnici vrate u učionice, kao što se ne može znati da li bi takav potez vlasti „gurnuo“ one koji su sada na „klackalici“ da se priključe obustavi.

Ističe da se sindikatu javljaju građani koji se raspituju kako bi mogli da pomognu prosvetnim radnicima ako dođe do odbijanja od plata.

Pominje se otvaranje fondova za pomoć prosvetnim radnicima, javljaju se ljudi koji rade u privatnom sektoru, ugledni građani, penzioneri, studenti su takođe pozvali na podršku prosvetnim radnicima ako im budu smanjene plate.

– Za sada stižu samo predlozi, ljudi nas pitaju šta da rade jer ne žele da to izgleda kao milostinja, ne žele da nas uvrede već da pruže podršku zato što smo hrabri. Nama bi najveća pomoć bila da nam se priključe i druge struke, pre svega državni službenici koji su deo ovog sistema koji je truo i nezadovoljni su kao i mi. Prosvetni radnici jesu stali uz studente koji su njihovi bivši učenici, ali je veliki deo društva takođe nezadovoljan, ali i dalje radi. Dok je sve na plećima studenata i prosvetnih radnika to je mnogo teško, veliki je izazov – kaže Dimitrijević.

Ona je pozvala i druge struke da stanu uz studente i prosvetare.

– Lako je vlasti da ovo radi kada smo sami. Ali ako bi stalo više institucija, u smislu obustave i generalnog štrajka, nisam sigurna da bi vlast tako lako sa svima mogla da se obračuna tako što im ne bi isplatila plate. Čekamo da vidimo šta će se dešavati i ponašamo se u skladu sa tim – zaključuje Dimitrijević.