NATO se mora okrenuti Rusiji

Nacrt izveštaja ima za cilj da se premosti jaz između SAD, koje zagovaraju širu međunarodnu ulogu za NATO, i evropskih nacija koje žele da sačuvaju svoj tradicionalni defanzivni fokus.

„Da bi se sačuvala bezbednost kod kuće, kolektivna odbrana mora da bude ključni zadatak Alijanse. Čvrsto verujemo da se bezbednost svake saveznice ne može odvojiti od bezbednosti svih njih zajedno. NATO mora da održi fleksibilnu kombinaciju vojnih potencijala, uključujući konvencionalnu, nuklearnu i raketnu odbranu. Savez takođe mora da pripremi adekvatne planove i vojne vežbe, kako bi članice bile u stanju da zaštite svoje granice“, izjavila je Olbrajtova. Avganistan kao tačka oko koje postoje najveća sporenja u Savezu podgrejava tenzije povodom toga da li bi budući fokus NATO trebalo da budu udaljene misije ili zadaci bliži kućama. Ovaj rat je ujedno i najveća misija Alijanse u kojoj je angažovano više od 100.000 NATO vojnika, od čega je dve trećine Amerikanaca.

„Savez je angažovan ka stvaranju stabilnog Avganistana i ne služi kao platforma za međunarodne terorističke aktivnosti“.

Izveštaj nudi otvorenu procenu teškoća sa kojima se suočava NATO u prilagođavanju sadašnjim i budućim izazovima. Između ostalih tu su terorizam, sajber bezbednost, raketna odbrana te kako uskladiti želje za bližim odnosima sa Rusijom sa sumnjama nekih novih članica u ambicija Moskve. NATO i Rusija bi trebalo da sarađuju mnogo bliže na poljima od uzajamnog interesovanja kao što su raketna odbrana, terorizam, borba protiv narkotika te pomorska bezbednost, navodi se u dokumentu.

Prethodni strateški koncept NATO bio je usredsređen uglavnom na mirovne misije u Bosni i na Kosovu. Takav koncept usvojen je 1999, nešto posle kraja hladnog rata i pre napada na SAD 11. septembra 2001.