NATO u strahu od domino efekta

Postoji zabrinutost da bi i druge zemlje, gde se javnost protivi avganistanskom ratu, mogle da slede primer Holandije, naročito Kanada koja beleži visoku stopu vojnih žrtava i koja se obavezala da će povući svojih 2.800 vojnika do kraja godine. U pitanje se dovodi i 1.000 australijskih vojnika. Vlada u Kanberi uporno odbija da preuzme vodeću ulogu u avganistanskoj provinciji Uruzgan kada Holanđani napuste baze, uz obrazloženje da veće NATO sile trebe da obezbede i veći broj vojnika na ratištima. Imajući u vidu da Francuska isključuje mogućnost slanja dodatnih trupa, te da se vodi oštra debata u Nemačkoj, stiče se utisak da su evropske zemlje članice Alijanse u velikom problemu kako da prikupe 10.000 dodatnih trupa, kako je to zahtevao američki general Stenli Mekristal, a koje bi se priključile 30.000 američkih vojnika u Avganistanu.

Spekuliše se da će holandske vojnike u Urizganu zameniti američke snage, koje će biti povučene iz ofanzive Moštarak koja se vodi protiv talibana.

Asadulah Hamdam, guverner Uruzgana, kaže da će ovim potezom vlade u Hagu biti naneta šteta naporima za uspostavljanje mira i rekonstrukciji tog dela Avganistana. „Ako se oni povuku i ostave nedovršene projekte, naći ćemo se u ogromnom vakumu“, kaže Hamdam.

Britanski bezbednosni izvori kažu da je ovo veliki psihološki udarac jer kada jedna zemlja odstupi od podrške ratu onda bi to moglo da podstakne i druge zemlje“. Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 35 odsto Holanđana podržava nastavak misije u Avganistanu dok se 58 građana protivi tome. Holandska misija u Avganistanu prvobitno je trebalo da se okonča krajem 2008, ali je vlada produžila taj rok do avgusta 2010, odluka koja je doneta u vreme dok je na čelu NATO bio Jap de Hop Shefer, inače bivši ministar odbrane Holandije. Analitičari ukazuju da tenzije u Holandiji u stvari pokazuju koliko su duboke naprsline unutar NATO saveza.

„Ako Holanđani odu, koje su posledice svega toga, da li će to otvoriti vrata za druge evropske zemlje da kažu: Holanđani idu pa možemo i mi“, kaže Džulijen Lindli Frenč, profesor na predmetu odbrana na holandskoj Akademiji za odbranu u Brefi. „Posledice su takve da će SAD i britanske trupe morati na sebe da preuzmu veći teret“.

Iako su američki zvaničnici zabrinuti da bi povlačenje Holanđana moglo nagnati i druge saveznike da postupe isto, jedan deo analitičke javnosti takav scenario smatraju malo verovatnim. „Tačno je da postoji osnova za neprilike u Evropi i osećaj da nešto ne štima, ali ne mislim da se to može prevesti na ukupno javno menjenje među članicama Alijanse“, kaže Konstance Stezenmuler iz nemačkog fonda Maršal.

S druge strane, Nikol van de Bruk -Laman Trip, bivša senatorka iz Liberalne partije, kaže da iako podržava holandsku misiju smatra da je vreme za povlačenje. „Većina Holanđana će reći, učinili smo dovoljno, pustite i druge zemlje da tako učine“, smatra ona.