Pobedom u Zemunu fudbaleri Novog Pazara otvorili su jesenju sezonu, završili su je, takođe, pobedom u Nišu. Između te dve utakmice neverovatni usponi i padovi. Do 11. oktobra jedna priča. Od tada do 28. novembra druga, ni nalik prvoj. Sve što je bilo lepo događalo se do te prve dekade oktobra. Tada je usledio poraz u Sevojnu, koji je za posledicu imao rastanak sa trenerom. Pojedinci iz najužeg rukovodstva kluba uporno su zadirali u njegov delokrug posla, što Saša Štrbac nije želeo da trpi. Iza sebe ostavio je ekipu u vrhu tabele, sa pozitivnim skorom.
Na devet utakmica koliko je vodio Novopazarce Štrpčev bilans bio je, pet pobeda, jedan nerešen rezultat i tri poraza. Osvojeno je 16 bodova, od toga četiri su stigla sa strane. Ekipa predvođena njegovim pomoćnicima u prvom narednom susretu stiže samo do boda pred svojim navijačima u duelu sa Lučancima. Bili su to prvi bodovi koje su gosti u ovom prvenstvu odneli iz Novog Pazara. U Kupu Srbije Novi Pazar sa Štrpcem na klupi eliminisao je u šesnaestini finala superligaša, ekipu Mladog radnika iz Požarevca. Žreb je ispunio želju svih Novopazaraca, za sledećeg rivala dodelio im je Crvenu zvezdu. Krajem oktobra umesto Štrpca na klupu ,“plavih“ zaseo je Slavko Vojičić. U preostalih osam kola ostvarene su dve pobede i dva remija, dok su Novopazarci četiri puta teren napuštali pognute glave. Tih osam bodova bili su dovoljni tek za osmo mesto na kraju polusezone u Prvoj ligi Srbije. Trener Štrbac po okončanju četvoromesečne, vrlo uspešne, novopazarske epizode vratio se u svoj Zemun. Trenutno nigde ne radi, ali pomno prati sva dešavanja vezana za klub s kojim je u jednom trenutku bio hit prvenstva.
Možete li bar da naslutite šta se dogodilo sa timom posle vašeg odlaska?
-To ne bih znao da kažem. Vidim da je to praktično ista ekipa. Dok sam je predvodio u svakom trenutku se znalo šta je čiji deo posla na terenu. Nije prazna priča ako vam kažem da smo imali skoro savršenu atmosferu tokom svih utakmica, ali i u svlačionici. Po svemu sudeći to se u međuvremenu izgubilo. U tih devet kola niko nas nije nadigrao. Uzmimo za primer poslednju utakmicu na kojoj sam predvodio tim, duel u Sevojnu. Svedoci, bilo ih je mnogo i iz Novog Pazara, mogu da potvrde kako smo odigrali taj meč. Izgubili smo 2:0. Ne bi bilo nezasluženo da smo pobedili 5:2. Mislim da sam bio na pravom putu da sa ovom ekipom postignem mnogo više nego što se to u prvom trenutku moglo očekivati. Nisam se obazirao na krajnje neumesne prozivke „poznavalaca fudbala“, za koje sam bio isključivo nosač čunjeva na treninzima. Zaboravili su da sam imao normalan i postepen trenerski razvoj. Učio sam ovaj posao, između ostalih, od takvih znalaca kakvi su Karasi i Pirmajer. Radio sam u renomiranim klubovima, poput OFK Beograda, banjalučkog Borca…
U tom periodu, na osnovu onoga što govorite, na relaciji trener-fudbaleri nije bilo nikakvih problema. Gde ih je bilo?
-U klub moraju da uđu autoritativni ljudi, na čelu sa onima koji su nešto postigli u životu. Dobro bi bilo da ga predvodi jedan pul sastavljen od vlasnika Nesala, ,Konto benea, Ćerima Šemsovića i ostalih. Ne sme da se dozvoli da putarinu prilikom svakog gostovanja plaćaju vozač i trener. U Novom Pazaru postoji široko rasprostranjeno uverenje da Beograd ne želi ovaj tim u Super ligi. Nije tačno. Najveći protivnik ulasku kluba u elitu su ljudi koji ga vode, a nisu sposobni za tu vrstu posla.
Vaši oponenti kažu da ste napustili ekipu zato što ste se uplašili trenutnog prvog mesta, kao i borbe za ulazak u elitu našeg fudbala.
-Opšte je poznato da sam u vreme vođenja Novog Pazara imao nekoliko konkretnih poziva iz drugih klubova. Nisam ih prihvatio, jer sam imao visoke ciljeve sa ekipom u čijem stvaranju sam učestvovao. Dobri rezultati dali su krila pojedincima iz rukovodstva kluba, pomislili su da mogu da rade i ono u šta se ne razumeju. Nisam dozvolio da odlučuju o statusu nekih fudbalera. Određene su hteli da sklone, druge na volšeban način da uguraju u najbolji sastav. Karakter mi nije dopustio da na tako nešto pristanem. Fudbalskom Novom Pazaru jako dobro su poznati razlozi mog odlaska iz kluba. Znate, Novi Pazar nije Njujork pa da možete sve što je prljavo da sakrijete pod tepih. Nemam nijedan porok. Živeo sam 24 časa u gradu, tako da je moj imidž bio vidljiv. Neko koje igrao elitnu ligu bivše Jugoslavije, a ja jesam, ne plaši se Super lige. To bi trebalo da znaju oni koji iznose takve, kvazi argumente. Istina je potpuno drugačija. Neki ljudi moraju da shvate kako se stiže do elite. Preko noći ne može. Kada bi se ispunilo ovo što sam rekao kroz odgovore na prethodna pitanja bio bi spreman da ponovo dođem u Novi Pazar, i to pešaka.
Bili ste uključeni u proces stvaranja ekipe tokom leta?
-Naravno. Nismo imali tim za Prvu ligu. Kada sam sa upravom birao pojačanja namerno sam insistirao na dovođenju fudbalera koji su negde igrali zajedno ( Pavlović, Stojanović, Radosavljević ). Vremena za uigravanje sastava nije bilo dovoljno. Na taj način proces upoznavanja igrača i stvaranja igre maksimalno je skraćen. Znajući finansijsku situaciju kluba nisam se opredelio za pripreme van Novog Pazara. Obavili smi ih na brdu iznad grada. Do tada nikada na tom mestu nisu sprovedene bazične pripreme. Uštedeo sam novac Novom Pazaru na taj način, ali i prilikom dovođenja fudbalera. Neka vam menadžer kluba Emir Plojović kaže koliko su tražili pojedinci za vernost klubu. Nudili su nam se bivši kapiten Obilića Zorić i sadašnji centarfor Banata Svitlica. Nismo ih doveli, ali su zato stigli znatno jeftiniji fudbaleri, koji su u njihovoj ravni, neki i kvalitetniji. Da sam ostao u Novom Pazaru, ostala bi i letošnja pojačanja. Ovako nisam siguran da će se to dogoditi. Verujte, nigde nisam video toliko talentovane dece kao u Novom Pazaru. Ona dolaze sa željom da treniraju. Prvom timu priključio sam četiri, pet klinaca. Golem problem Novog Pazara je nedostatak infrastrukture, ali i tehnička i taktička neobučenost te dece. Tvrdim da imaju sve predispozicije da bi igrala i u našim najboljim klubovima. Međutim, rad sa njima je slab, a i nemaju s kim da rade.
Retko koji trener je u poslednje vreme u Novom Pazaru od strane navijača bio tako toplo primljen kao Vi. Kako to tumačite?
-Ekipa je posle dužeg vremena imala dobre rezultate. Opet, bio sam otvoren u svim kontaktima. Kod mene ničega nije bilo u uvijenoj formi. Sebe sam unosio u klub ne sto, već trista odsto. Ponosim se time što su me prihvatili tako lepo, kao i sve igrače koji su letos stigli u klub. Nikada dok sam tim predvodio sa klupe nisam čuo prekor na svoj račun, niti uvredu upućenu protivniku. Publika je bila fokusirana na igru svog tima. Uz navijače Čelika iz Zenice, nije fraza, bolje navijače u životu nisam video. Kad ovo kažem ne mislim samo na one najvatrenije, već na sve koji su dolazili na stadion. Ne samo da je živnula atmosfera na tribinama, nego je i na treninzima bilo više posetilaca od prisutnih na nekim superligaškim prvenstvenim utakmicama. Meni je Novi Pazar ostao u srcu. Po odlasku iz kluba dva puta sam gledao moj bivši klub, u Banatskom Dvoru i Lazarevcu. Dok sam bio stanovnik Novog Pazara pratio sam i ostale sportove i za to vreme stekao brojne prijatelje u tim klubova. Posebno dobru komunikaciju imao sam sa rukometašima. Bio sam prisutan na njihovoj nedavnoj utakmici koju su igrali u Beogradu sa BASK-om. Zavoleo sam Novi Pazar i zauvek ostajem navijač svih ekipa koje dolaze iz njega.
U više navrata istakli ste i nezadovoljstvo radom pojedinih medija u gradu. Šta je bilo posredi?
-Organizovao sam česte konferencije za štampu, svestan značaja i snage medija. Izveštaji sa tih „sastanaka“ nisu verodostojno prikazani javnosti. Televizije su puštale ono što njima odgovara, skoro nevažne detalje. Cilj tih konferencija, između ostalog, bio je da se ukaže na probleme u klubu. Njih je bilo mnogo. Zreo sam čovek. Iza svake rečenice koju sam izustio čvrsto sam stajao. Znači, bio sam spreman da trpim i posledice zbog onoga što sam rekao, a govorio sam isključivo istinu.
Ostaje li žal što tim niste predvodili u susretu osmine finala Kupa Srbije, kad je Novi Pazar za rivala imao Crvenu Zvezdu?
-Svakako. Ipak, navijači su imali priliku da vide utakmicu o kojoj će još dugo pričati. S druge strane, žalije mi je što Novi Pazar ne shvata da je publika zaslužila da svake subote prati takve utakmice.
Za kraj ovog razgovora ostaje da saznamo u kom pravcu će dalje ići trenerska karijera Saše Štrpca?
-Čekam da se završi fudbalska sezona u ovoj godini. Blizu sam jednog inostranog angažmana, a u igri su i neke ekipe koje su u rangu Novog Pazara.
Igrači su me slušali
– Igrači Novog Pazara bespogovorno su me slušali, stekli su samopouzdanje. Uverili su se da je moja reč prva i poslednja. Shvatili su da nije fraza kad im se kaže da moraju da obrate pažnju na svoje ponašanje, jer su i oni ogledalo grada. Imao sam najbolje fudbalere i vrlo sam zadovoljan načinom na koji su se ponašali na terenu i van njega. Ljudi koji su u fudbaskom klubu Novi Pazar moraju da nauče da su igrači iznad svih. Čitav aparat rukovodstva treba da bude na usluzi njima, nikako obrnuto. O pozitivnoj atmosferi koja je vladala u timu posvedočiće vam svi fudbaleri. Ubeđen sam da u istoriji pazarskog fudbala nije vladalo veće jedinstvo između domaćih i fudbalera koji su došli iz nekih drugih sredina. Izborio sam se da im plate budu veće i da ih primaju. Hranili su se na jednom mestu, zajedno i domaći i igrači sa strane. Stariji fudbaleri dobili su rejting koji zaslužuju. Bili su poštovani od nadolazećih snaga. Nisu to nebitni segmenti. Između ostalih kvaliteta i to je jedan od razloga koji nas je doveo do visoke pozicije u ligi. Neki treneri to umeju da sprovedu, drugi ne. Zato se i razlikujemo. U Novom Pazaru neke druge stvari su na prvom mestu, nažalost, poručuje Štrbac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
