– Ostalo je još malo vremena da svršeni osnovci, uz savete roditelja i procene o mogućnostima zaposlenja ili nastavka školovanja, odluče u koju srednju školu će se upisati. Na području Zlatiborskog okruga u 26 srednjih škola nude se gotovo svi obrazovni profili, a slobodnih mesta ima više nego učenika koji završavaju osnovnu školu.
Ove godine novost je da će Užička gimnazija upisati jedno odeljenje sportske gimnazije, a Muzička škola obrazovaće dizajnere zvuka.
Godinama je najveće interesovanje za Užičku gimnaziju, Medicinsku i Ekonomsku školu, dok svršeni osnovci izbegavaju trogodišnja zanimanja, koja su inače veoma tražena. Primera radi, među nezaposlenima nema bravara, zavarivača i mesara. Relativno brzo se zapošljavaju ekonomski i farmaceutski tehničari, dok do radne knjižice najteže dolaze maturanti gimnazije. Da nešto nije u redu na relaciji ponude i potražnje srednjoškolskih zanimanja ukazuje činjenica da su od 5.904 zvanično nezaposlena lica, skoro 800 mladi od 19 do 25 godina.
Tokom nedavno održanog Sajma zapošljavanja pod nazivom „Znanje je u modi“, svršeni osnovci imali su priliku da se informišu o desetak srednjih škola u Užicu, Čajetini i Požegi. Filijala užičke Nacionalne službe za zapošljavanje savetovala je buduće srednjoškolce da razmisle o zanimanjima poput zidara, tesara, armirača, montera suve gradnje, jer će se sa tim diplomama veoma brzo zaposliti. S druge strane, sajam je bio i dobra prilika da se prozbori i o upisnoj politici i čuje glas poslodavaca. Tako je Dragan Subotić, generalni direktor Valjaonice bakra u Sevojnu, ukazao na nesklad između obrazovnog sistema i potrebe privrede. On je istakao da je ta fabrika veoma zainteresovana za to koja zanimanja biraju mladi Užičani, poručivši da bi ta fabrika trebalo da se uključi u kreiranju upisne politike.
– Nama su potrebni livci, bravari, zavarivači, mašinski tehničari, elektroničari i druga zanimanja kojih, što je paradoks, nema u evidenciji službe za zapošljavanje, a to je posledica problema upisne politike. Neoprostivo je i nenadoknadivo višegodišnje nepoklapanje potreba realne privrede sa zanimanjima srednjoškolaca i studenata. Neshvatljivo je da se te potrebe ne mogu usaglasiti na rok od pet do deset godina – istakao je Subotić. – Čini se da se sistem školovanja prilagođava potrebama škola, profesora, ljudi iz lokalnih uprava i ministarstava, a ne realnim potrebama privrede – rekao je Subotić.
On smatra da je jedan od razloga za takvo stanje i visok stepen decentralizacije, zbog čega, kako je rekao, mnogi potrebni kadrovi odlaze iz provincije u Beograd i veće centre, gde inače nisu potrebni.
– Taj paradoks može da se reši decentralizacijom i para i funkcija, a ceo obrazovni sistem trebalo bi prilagoditi realnim potrebama privrede – poručio je Subotić, navodeći kao dobar primer užičku Tehničku školu, sa kojom Valjaonica bakra godinama sarađuje.
Nema radnika
– Dešava nam se da tražimo 50 do 100 radnika, ali ne možemo da ih pronađemo, iako u evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Užice ima na hiljade nezaposlenih. To je naš problem i moramo da uđemo u proces koji će izmeniti takvo stanje – poručio je Subotić.
Ekonomija znanja
Istakavši da „u 21. veku caruje ekonomija znanja“ te da ona „u Zlatiborskom okrugu već dugo vlada“, Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete, otvarajući sajam, potvrdio je Subotićeve stavove o potrebi usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama privrede. – Na tome intenzivno radimo sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, regionalnim privrednim komorama i privredom Srbije, jer nam je važno da deca budu spremna da, kada završe deo obrazovanja, mogu da pristupe svetu rada – rekao je Lazarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
