Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava Policijska uprava za grad Beograd jeste kadrovska nepopunjenost, jer trenutno nedostaje oko 2.000 uniformisanih policijskih službenika, kaže za Danas Stevan Bjelić, načelnik PU za grad Beograd.
On navodi da nepopunjenost utiče na preventivno postupanje i sektorski način rada policije. Policija je, između ostalog, samo prošle godine obezbeđivala, kako dodaje, 12.612 javnih skupova, na kojima je prisustvovalo više od četiri miliona učesnika.
– Najveći procenat nepopunjenosti je u Interventnoj jedinici 92 (61 odsto), kao i u Dežurnoj službi (44 odsto). Oko trećine službenika nedostaje u Upravi saobraćajne policije, dok je u Policijskoj brigadi taj procenat i veći – 38 odsto – ističe Bjelić.
Kako planirate da rešite problem kadrovske nepopunjenosti?
Planiramo da znatan broj polaznika, nakon završenih kurseva u Centru za policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, bude raspoređen upravo u PU Beograd. Takođe, radimo na organizovanju kursa za 300 policajaca isključivo za potrebe ove Policijske uprave, ali tako da prioritet imaju oni koji žive u Beogradu, sa prebivalištem u glavnom gradu dužim od tri godine. Realizovanjem ovih planova, dobili bismo „beogradskog policajca“, čije bi angažovanje koštalo znatno manje Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer ne bi bilo troškova za putovanja i smeštaj policajaca. Jedna od prednosti bi bila i povećanje naše operativne sposobnosti, jer bi oni mogli biti angažovani u jakom kratkom vremenskom roku za obavljanje zadataka.
Koji su razlozi slabog interesovanja Beograđana za rad u policiji?
Pretpostavljam da je najveći razlog novac. Prosečna plata policajca, koji ima deset godina radnog staža na terenu iznosi svega 33.000 dinara. Poseban problem je i stambeno pitanje. Skoro trećina policajaca svakodnevno putuje na posao po 100, 200 ili čak 300 kilometara. Mnogi žive kao podstanari, ili su smešteni u samačkim hotelima, a pojedini stanuju i sa roditeljima.
Koliko ima organizovanih kriminalnih grupa na teritoriji Beograda?
Uprkos specifičnoj i složenoj bezbednosnoj problematici na području ove uprave, tokom prošle godine beogradska policija je uspela uspešno da razotkrije i uhapsi pripadnike 21 kriminalne grupe, koji su se bavili najtežim krivičnim delima, kao što su razbojništvo, trgovina narkoticima i ubistva.
Koja opština je najugroženija, odnosno ima najveći broj prijavljenih krivičnih dela?
Najugroženija je opština Novi Beograd. Samo prošle godine u toj opštini izvršeno je oko 4.800 krivičnih dela i oko 1.400 prekršaja. Podaci nisu iznenađujući ukoliko se zna da je ovo jedna od najvećih opština u Beogradu, kao i da su tamo smeštena brojna preduzeća i kompanije.
Koja vrsta krivičnih dela je povećana prošle godine u odnosu na prethodne?
Značajan segment bezbednosne problematike je povećanje broja razbojništava, i to za 19, 7 odsto u odnosu na 2008. godinu. Skoro polovina slučajeva je rasvetljena, s tim što je rešen i znatan broj starih slučajeva. S druge strane, smanjen je broj ubistava i krađa automobila, dok je presecanjem više krijumčarskih kanala i otkrivanjem organizovanih kriminalnih grupa zabeleženo više od 2.000 zaplena droge.
Povećan broj rasvetljenih slučajeva
Koliko je ukupno izvršeno krivičnih dela prošle godine na području PU Beograd? Da li je došlo do smanjenja ili povećanja kriminaliteta?
Stepen kriminaliteta tokom prošle godine smanjen je za 3,6 odsto u odnosu na 2008. Ujedno povećan je broj rasvetljenih slučajeva sa 55,8 na 57,5 odsto. Na području Beograda tokom 2009. izvršeno je 34.048 krivičnih dela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
