Nedostatak komunikacije uzrok problema u izražavanju

Prema rečima Jelene Zečević, logopeda pri ovdašnjem Domu zdravlja, većina dece ne izgovara pravilno jedan ili više glasova. Poremećaj artikulacije najčešće se odnosi na zahtevnije glasove , kao što su „č“, „dž“, „š„, „ž“. Najzastupljenija je takozvana dislalija, što znači nepravilan izgovor većeg broja glasova, koja je primećena kod 16 predškolaca. Kod petnaestak mališana stasalih za polazak u prvi razred uočeni su problemi pri izgovoru glasova „l“ i „lj“, ili oba, što stručnjaci dijagnostifikuju kao lambdacizam. Nisu retki ni slučajevi u kojima deca „šuškaju“ (sigmatizmi), kada nepravilno izgovaraju glas „r“ (rotacizmi), a u ređim slučajevima je prisutna i razvojna disfazija, gde je kod mališana, pored artikulacije, oštećen i sam ekspresivni govor, koji se upotrebljava ispod očekivanog nivoa za mentalni uzrast deteta. U tim slučajevima formulacija rečenice je nepotpuna, a rečnik krajnje oskudan i siromašan, uz upotrebu samo glagola i imenica.

– Učestalost problema u govornom izražavanju kod mališana prouzrokovana je u značajnoj meri zbog nedostatka takozvane aktivne komunikacije odnosno „živog“ razgovora među njima ili sa odraslima. Deca previše vremena provode pored komjutera, uz igrice, ili satima gledaju televizijski program. Roditelji su, zbog savremenog načina života, često prezaposleni, zbog čega je komunikacija u porodici u drugom planu, kaže logoped Jelena Zečević i ističe da odrasli, osim što nedovoljno razgovaraju sa svojom decom, vrlo često pribegavaju i tepanju, čime prave veliku grešku.

– Odrasli nisu ni svesni da kada detetu tepaju, misleći da mu time iskazuju veliku ljubav i pažnju, u stvari mu strahovito odmažu. Deca uče govor slušajući druge, a oni koji bi mališanima trebalo da budu uzor, govore nepravilno i tu već dolazi do ozbiljnog problema. Podsećam da tepanje predstavlja razvoju fazu u učenju govora, ali se ono toleriše najkasnije do pete godine života. Međutim, ukoliko se problem ne reši do tog uzrasta, u tim slučajevima je već reč o poremećaju artikulacije ili govornoj patologiji, upozorava Zečević.

U novovaroškom kraju, koji, pored valjevskog, važi za izvor najčistijeg srpskog jezika, na prvi pogled deluje neshvatljivo i neverovatno da bi trećina mališana stasalih za polazak u prvi razred osnovne škole trebalo da posećuje logopeda.

– Zabrinjava to što veoma malo roditelja, kada im sugerišemo da dete ima određenih problema sa govorom, prihvataju pomoć logopeda i činjenicu da su tretmani neophodni. Većina, na žalost, ne shvata ozbiljnost problema koji je pred njihovim detetom, pa ih čak previše i ne zabrinjava kada ono kasnije progovori. Često misle da dete neće da priča jer je razmaženo, što nije tačno, jer se u većini slučajeva ispostavi da ima neki problem, kaže logopedica Jelena Zečević i upozorava da ako dete loše izgovara pojedine glasove, nepravilno će i da piše, čita, računa, a direktna posledica toga je zaostajanje u uspehu u školi.

Nepravilan govor može biti razlog što se dete negativno žigoše među svojim vršnjacima i često postaje predmet izrugivanja, što uzrokuje njegovo povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa okolinom. Problemi u govornom izražavanju, ukoliko se ne koriguju na vreme, mladima u značajnoj meri sužavaju i izbor budućeg zanimanja i negativno utiču na njihovo profesionalno opredeljenje.

Novovaroška logopedica upozorava da bi dete u prvi razred osnovne škole trebalo da krene sa sređenom govornom artikulacijom, jer je nakon osme godine uspešnost tretmana prilično ograničena i u najvećem broju slučajeva „nemoguća misija“.

– Zato je jako važno da se sa tretmanima krene na vreme i da roditelji ne iznalaze raznorazna opravdanja zašto ne dovode mališane u naš dečji dispanzer. Problem se neće rešiti sam od sebe i deca neće na prečac početi da govore ispravno samo zato što su dostigli određeni nivo zrelosti, apeluje logopedica Zečević, smatrajući da, ipak, ohrabruje podatak da na području novovaroške opštine u poslednjih nekoliko godina nije zabeležen drastičniji porast govorno-jezičke patologije, verovatno jer se u ovoj oblasti sa decom dosta radi u okviru logopetskih tretmana i u ovdašnjem Dečjem vrtiću, a za razliku od nekih drugih sredina u Srbiji, gde je procenat govornih oštećenja veći na seoskom području i kod dece muškog pola, u zlatarskom kraju nema pravila, sem što je problem mucanja učestaliji kod dečaka.

Inače, podružnice Udruženja logopeda Srbije nedavno su obavile istraživanja po kojima u šabačko-valjevskom kraju 22,5 odsto dece predškolskog uzrasta ima poremećaj artikulacije ili pravilnog izgovora glasova. U šumadijsko -pomoravskom 34,2 posto, zlatiborskom 35 procenata dece ima iste probleme, dok je najgora situacija na jugu Republike, gde više od 46 odsto mališana ne izgovara pravilno pojedine glasove.